Šta raditi kada primetite roj pčela u gradu? Stručnjaci objašnjavaju kako bezbedno da reagujete

Povod za razgovor sa dugogodišnjim i pasioniranim pčelarem bila je informacija koju je naš portal ispratio 19. maja. Naime, roj pčela se pojavio u dvorištu Druge ekonomske škole u Beogradu, što je uznemirilo upravu, učenike i nastavnike.

Zbog panike i zabrinutosti koja se odvijala u prepodnevnim satima u toj obrazovnoj ustanovi, ulaz i izlaz iz dvorišta škole bili su onemogućeni i odvijali se preko Fakulteta za bezbednost. 

"Strah se razvija tamo gde vlada neznanje, a to je u ovoj situaciji primerom i dokazano. Bilo bi drugačije da im je neko ispričao da, kada se pčele roje, one imaju daleko pametnija posla nego da jure nekoga", pojasnio je Rajić. 

Predsednik društva pčelara navodi da su pčele u Beogradu živele i pre 100 i više godina, kada je bilo 1.300 pčelinjih društava.

"Pčela je na ovim prostorima živela odvajkada. Mi smo stranci, a ona tu živi vekovima", rekao je naš sagovornik. 

Pčelinja društva koja samostalno žive mogu da se nađu u parkovima, u šupljinama drveća i u starim zgradama. Kad dođe proleće, dolazi do prirodnog razmnožavanja, a to je rojidba. Stoga, Rajić uverava da pčela ne predstavlja opasnost za građane u urbanoj sredini. 

Printscreen: Newsmax Balkans

"Pčela samo ima nagon da štiti svoje stanište. Ona funkcioniše po principu 'ne diraj me, ne diram te'. Nije ona vuk u gradu, pa da juri ljude. Pčela normalno ovde može da živi, a da nema ovakvih slučajeva, kao što je sa pomenutom školom, niko ih ne bi primetio", predočio je sagovornik portala Newsmax Balkans. 

Šta kada primetimo roj

Upitan šta nikako ne bi smelo da se radi u situacijama kada primetimo roj, Rajić savetuje da ne treba koristiti neke sprejeve i prskati pčele.

"U takvim situacijama može da dođe do ubadanja. Jako mali procenat ljudi je alergičan i imaju burnu reakciju nakon uboda. Čim osete opstrukciju disanja, odmah treba da se jave lekaru. Kod lekara će primiti epipen - injekciju koja u trenutku zaustavlja alergijsku reakciju", naglasio je pčelar.

Na pitanje da li primećuje više rojeva u gradovima nego ranije, Rajić odgovara odrično. 

"Desilo se samo da mediji malo više pričaju o tome", prokomentarisao je naš sagovornik. 

"Tamo gde leti pčela - dobro je i za ljude"

Prema rečima Rajića, pčela je indikator zdrave životne sredine i tamo gde ona leti i živi - sredina je pogodna i za život ljudi. 

"U Ljubljani, u park-šumi Tivoli, odmah pored šetališta ima sedam do osam košnica. Ljudi tu šetaju, normalno prolaze... Nikome ne pada na pamet da ih dira ili da se plaši", istakao je Rajić. 

Foto: Envato

Na pitanje zašto je važno da ne uništavamo pčele i koliko su one važne za ekosistem, Rajić odgovara da je ovaj vredni insekt jedan od najvažnijih organizama na planeti Zemlji.

"Svaki naš treći zalogaj zavisi od oprašivanja. Ako ne bi bilo oprašivača, ne bi sigurno bilo ni tako kvalitetne hrane. Pčele su vrhunski oprašivači. Naučnici su to dokazali i prema tome, jako je bitno da ih sačuvamo, i to ne samo medonosnu pčelu", ukazao je pčelar. 

"Gradske službe ne reaguju na apele za uklanjanje rojeva"

Rajić se tokom razgovora za naš portal požalio da je udruženje, na čijem je čelu, unazad 10 godina, pokušavalo da izađe u susret građanima tako što su uklanjali rojeve, ali nisu naišli na odziv za pomoć gradskih službi.

"Okupili smo ekipu koja je to radila. Čak smo napravili jedan azil u Košutnjaku. Kad skinete roj pčela, morate negde da ga smestite. Apelovali smo i kod gradskih službi da se uključe u to, da nam pomognu, ali se nisu odazvali", zaključio je Rajić. 

Komentari (0)