Najopasniji vrt na svetu nalazi se u Engleskoj: Deo je zamka Alnvik, u njemu raste više od 100 toksičnih biljaka

Zamak Alnvik, drevna rezidencija vojvoda od Nortamberlanda, mnogima može delovati poznato – poslužio je kao kulisa za Hogvorts u prva dva filma o Hariju Poteru.

Ova veza je prikladna, jer Vrt otrova odražava duh drevnih apotekarskih parcela na kojima su rasle biljke korišćene u medicini i ritualima.

Najotrovnija biljka ricinus

Inspiraciju za njegovo stvaranje 2005. godine, vojvotkinja Džejn Persi pronašla je u renesansnim vrtovima porodice Mediči, sa idejom da decu i odrasle više privlače priče o tome kako biljka može da ubije, nego o njenim lekovitim svojstvima.

Posetioci ovde uče da je linija koja razdvaja lek od otrova često veoma tanka.

U vrtu raste više od 100 vrsta toksičnih, opojnih i narkotičnih biljaka. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najotrovnija među njima je ricinus (Ricinus communis).

Iako poreklom iz Afrike, ova biljka je široko rasprostranjena, a iz nje se dobija smrtonosni toksin ricin. Ipak, njene semenke se od davnina koriste za proizvodnju ricinusovog ulja koje, nakon adekvatne obrade, ne sadrži otrov i koristi se kao laksativ i u kozmetici.

"Pre ulaska, posetioci moraju da prođu bezbednosni brifing", objasnio je za BBC Din Smit, vodič u vrtu.

Upozoravaju ih da ništa ne smeju da dodiruju, probaju niti mirišu. Iako je ricinus opasan samo ako se proguta, druge biljke u vrtu mogu naneti štetu samim dodirom ili udisanjem isparenja.

Opasnost iz sopstvenog dvorišta

Ono što posebno iznenađuje posetioce, naročito ljubitelje baštovanstva, jeste činjenica da su mnoge od ovih smrtonosnih biljaka veoma česte.

"Veliki broj biljaka koje ovde vidite raste u divljini, a većina se iznenađujuće lako uzgaja i u baštama", dodaje Smit.

Jedan od primera je oleander (Nerium oleander), ukrasni grm sa prelepim cvetovima, čest u mnogim dvorištima.

Međutim, svi delovi biljke sadrže srčane glikozide koji ometaju rad srca i mogu izazvati aritmije opasne po život.

Zbog izrazito gorkog ukusa, slučajevi trovanja su retki.

"Ludi med"

Još jedan popularan, a toksičan rod su rododendroni, kojima pripadaju i azaleje.

Njihovi listovi sadrže grajanotoksin, koji napada nervni sistem. Iako je malo verovatno da bi ih neko jeo zbog neprijatnog ukusa, ovaj moćni neurotoksin nalazi se i u cvetovima.

Ako pčele sakupljaju nektar isključivo sa rododendrona, med dobija tamnu, crvenkastu boju i postaje poznat kao "ludi med".

Grčki vojskovođa i pisac Ksenofont je još 401. godine pre nove ere opisao njegove efekte: vojnici koji su ga jeli gubili su razum, povraćali, imali dijareju i nisu mogli da stoje na nogama.

Srećom, niko nije umro, ali u većim dozama, ovaj med može biti fatalan.

Komentari (0)