Srbija prvi put u poslednjih 20 godina u trgovinskom suficitu sa Nemačkom

Po prvi put u poslednjih 20 godina, otkako se istraživanje sprovodi, Srbija ima trgovinski suficit sa Nemačkom, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku u Vizbadenu u Nemačkoj. Prema istraživanju, 85 odsto ispitanika ocenjuje proces približavanja Evropskoj uniji kao važan i vrlo važan, a čak 88 odsto ispitanih kompanija ponovo bi izabralo Srbiju kao investicionu destinaciju.

Kako se navodi u saopštenju, Nemačko-srpska privredna komora sprovela je tokom marta ove godine istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama članicama Komore. U istraživanju je učestvovalo 21 odsto članica ove organizacije, a ovo godišnje istraživanje je u Srbiji sprovedeno već dvadeset puta.

Rezultati istraživanja pokazuju da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2025. pogoršala, samim tim i očekivanja do kraja ove godine.

Međutim, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro opao je sa prvobitnih 39 odsto u 2024. godini na 34 odsto u ovoj godini. Istovremeno, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće neznatno je opao, za dva procentna poena.

Procenat kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem povećao se sa šest odsto u prošloj, na 13 odsto u ovoj godini. Ukupna očekivanja kompanija članica jesu smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja.

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2025. godini, 31 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je za šest odsto manje u poređenju sa prošlom godinom. Nešto više nego prošle godine, 53 odsto kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok 16 odsto odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati, što je za šest odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Tokom 2025. godine 33 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, što je sedam procentnih poena manje nego prošle godine.

Dalje, 45 odsto anketiranih kompanija smatra da će nivo investicija ostati nepromenjen, dok isti broj ispitanika kao u 2024. godini smatra da će se nivo investicija smanjiti (22 odsto).

U saopštenju se navodi da ovi rezultati pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali shodno trenutnim ekonomskim okolnostima i globalnim izazovima, mnogim kompanijama se prioriteti pomeraju i da su u nekim slučajevima planovi za proširenje investicija "na čekanju".

Foto: Stefan Simonović

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, 85 odsto ispitanih ocenili su proces približavanja Evropskoj uniji kao važan i veoma važan, a za poboljšanje poslovnog ambijenta smatraju da je neophodno poraditi na: borbi protiv korupcije i kriminala, evropskim integracijama, unapređenju pravne sigurnosti i javne uprave, transparentnosti u procesu javnih nabavki, političkoj i društvenoj stabilnosti kao i dostupnost stručne radne snage.

Kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i razvojem infrastrukture u celini, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad. Sistem dualnog stručnog obrazovanja je ponovo istaknut kao pozitivan faktor ove godine.

Kada je u pitanju kreiranje i motivisanje kvalifikovanog kadra, kompanije preduzimaju mere poput uvođenja dodatnih finansijskih stimulacija i povećanja plata iznad tržišnog proseka, proširenja internih obuka, pojačane automatizacije i digitalizacije procesa kao i proširene saradnje sa obrazovnim institucijama.

Kao najveće rizike u poslovanju u 2025. godini, kompanije percipiraju globalne i lokalne privredne i političke okolnosti, nedostatak pravne sigurnosti, smanjenje potražnje za proizvodima i uslugama i povećanje troškova rada. Uticaj nove ekonomske politike Sjedinjenih Američkih Država nije percipiran kao relevantan.

Iz ugla ispitanih kompanija, najveći globalni izazovi u narednih pet godina biće povećanje političkog uticaja na ekonomske prilike, inflacija i monetarna politika te digitalizacija i veštačka inteligencija. Sajber sigurnost i ograničeno snabdevanje sirovinama i energijom predstavljaju dodatne izazove sa kojima će se kompanije suočavati u narednom periodu.

Foto: Stefan Simonović

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije ZF Srbija Milan Grujić je kod pitanja koje tradicionalno svake godine privlači najviše pažnje, a koje se odnosi na potencijalni izbor Srbije kao lokacije za njihove investicije, istakao da je 88 odsto članova potvrdno odgovorilo.

"Rezultati ovogodišnje ankete potvrđuju stabilno poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju. Posebno ohrabruje podatak da bi 88% ispitanika ponovo odabralo Srbiju za ulaganja, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. To je jasan signal da zajedničkim naporima gradimo predvidivo i konkurentno poslovno okruženje. Ipak, anketa nam takođe jasno pokazuje gde je neophodno dodatno delovati – pristupanje EU i dalje je za većinu kompanija ključno pitanje. Na tom putu, kao i do sada, ostajemo partneri i saveznici," poručio je Grujić.

Foto: Stefan Simonović

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu.

"Anketa Nemačko-srpske privredne komore (AHK) o uslovima poslovanja je već godinama važan pokazatelj za nemačke kompanije. Ona odražava koliko su bliske ekonomske odnose Nemačke i Srbije i koliko su nemačke kompanije zadovoljne u Srbiji. Obim trgovinske razmene od preko 9 milijardi evra i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom govore za sebe. Prvi put, Srbija ima i trgovinski suficit sa Nemačkom, što je rezultat rada koji se ovde obavlja. Međutim, istraživanje takođe ističe oblasti u kojima je potrebno dalje delovanje: 85% kompanija smatra proces pristupanja EU važnim ili veoma važnim i navodi ovu oblast kao jedan od najvećih izvora nezadovoljstva, zajedno sa borbom protiv korupcije. Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja i na njenom putu ka članstvu u EU", istakla je ona.

U nastavku koferencije za medije predstavljeni su rezultati studije koju je za Nemačko-srpsku privrednu komoru izradio Centar za visoko ekonomska istraživanja (CEVES) iz Beograda.

Foto: Stefan Simonović

Rezultati su pokazali da su, uprkos globalnim ekonomskim izazovima, trgovinski odnosi između Srbije i Nemačke pokazali otpornost i stabilan rast. Dok se globalna trgovina smanjila za 4,5 odsto u 2023. godini, a ukupna nemačka trgovina pala za 3,3 odsto, bilateralna trgovina Nemačke sa Srbijom porasla je za 11,1 odsto, dostigavši 9,37 milijardi evra.

Ovaj trend rasta se nastavio i u 2024, iako usporenijim tempom od 7,0 odsto. Nemačka ostaje najvažniji trgovinski partner Srbije, pre svega zahvaljujući strateškom položaju Srbije, njenoj razvijajućoj infrastrukturi i ulozi koju ima kao atraktivna destinacija za near-shoring proizvodnje u uslovima globalnih nestabilnosti.

"Iako po veličini i stepenu razvijenosti srpska i nemačka privreda ne mogu da se porede, postoje sličnosti i afiniteti zbog kojih je naša saradnja uvek bila od obostrane koristi a za Srbiju od izuzetnog značaja. Zato verujem da je i sad, kad je Nemačka privreda u restrukturiranju a Srbija mora da traži novi model rasta –moguće pronaći formule da ta saradnja nastavi da se razvija," izjavila je osnivač CEVES-a Kori Udovički.

Nemačko-srpska privredna komora deo je globalne mreže od 150 kancelarija nemačkih privrednih komora u inostranstvu i delegacija nemačke privrede u 93 države. Komora aktivno radi na poboljšanju ekonomskih uslova u Srbiji i unapređenju nemačko-srpske trgovine i saradnje u svim privrednim aspektima. Sa preko 450 članica, Nemačko-srpska privredna komora predstavlja najveću i jednu od najvažnijih bilateralnih komora u Srbiji.

Komentari (0)