(VIDEO) Sve je mrtvo slovo na papiru bez kontrole: Ekonomista za Newsmax Balkans o ograničenju marži i smanjenju kamata

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o ograničavanju trgovačkih marži, pa bi od ponedeljka cene do 20.000 artikala trebalo da budu niže. Paralelno, državna intervencija obuhvata i finansijski sektor: granica za kamatne stope biće postavljena na 7,5 odsto, dok je Poštanska štedionica najavila još niži nivo – 5,99.

U kratkom roku, ističe Mijušković, reč je o "značajnom rasterećenju" građana na dva ključna fronta - potrošačkoj korpi i zaduživanju.

"Trenutno su efektivne kamate uglavnom između 10,85 i 11,35 odsto. Dakle, govorimo o sniženju od oko tri do 3,8 procentnih poena, što nije malo", precizira Mijušković.

Prema njegovim rečima, najveći direktni efekat osetiće korisnici gotovinskih, odnosno potrošačkih kredita, ali i građani koji planiraju kupovinu prve nekretnine.

"Kod stambenih kredita za prvu nekretninu silazimo sa 4,5 na četiri odsto za nove plasmane, a za postojeće zajmove otvara se prostor za refinansiranje tamo gde je ekonomski isplativo", naveo je sagovornik Newsmax Balkans.

Kada je reč o obuhvatu, mera je profilisana da pogodi najveću moguću ciljnu grupu sa skromnijim prihodima.

Printscreen: Newsmax BalkansVeljko Mijušković

"Limit za primanja je postavljen na 100.000 dinara. Time je obuhvaćeno oko 64,3 odsto zaposlenih, a među penzionerima čak oko 92 odsto", navodi Mijušković.

Naš sagovornik podseća i na strukturne razlike između prosečne i medijalne zarade.

"Iako je prosečna plata oko 107.000 dinara, medijalna je niža - to je važnije jer tačno polovina populacije zarađuje ispod te sume. Postavljanjem praga između te dve vrednosti zaista se zahvata širok korpus stanovništva", istakao je profesor. 

Kako je dodao, u najavi je i razmatranje načina da preostalih oko osam odsto penzionera, koji sada ne ulaze u kriterijum, bude obuhvaćeno nekim narednim koracima.

Potez trgovinskih lanaca predvidiv 

Na tržištu robe široke potrošnje, prve reakcije trgovinskih lanaca nisu iznenadile.

"Čim je uredba doneta, krenuo je pritisak na proizvođače da potpisuju anekse ugovora. Očekivano je da će pokušati da preusmere teret na dobavljače", rekao je Mijušković.

Upravo tu vidi ključ uloge države: brza, ritmična i vidljiva kontrola.

"Ohrabruje me što je najavljena nedeljna dinamika korekcija uredbe - to stvara bezbednost da će se reagovati odmah, kako bi se izbegla zloupotreba. Država je postavila okvire i pravila igre. Očekujem da će i trgovinski i bankarski sektor to poštovati", dodao je profesor Ekonomskog fakulteta. 

Banke svakako na gubitku

Na pitanje da li će banke izgubljenu maržu pokušati da nadoknade kroz druge proizvode i naknade, profesor odgovara nijansirano.

"Deo aktivnosti će svakako biti nadomešćen kroz refinansiranje postojećih kredita i širenje portfolija usluga. Ali ne mislim da će banke biti na gubitku. Posmatrano prema evropskim standardima, i prihodi i profit su im u gornjoj zoni. Ovaj set pravila više ih vraća ka očekivanim okvirima nego što predstavlja udar na održivost poslovanja", analizira Mijušković. 

Kako dodaje, slično važi i za trgovinske lance.

"Ne očekujem da će ostati bez profita, ali očekujem prilagođavanje. Suština je da se prelomi praksa prelivanja svih troškova naviše, prema kupcu ili proizvođaču", zaključuje on. 

Ograničenje marži šest meseci

U pogledu trajanja, mere su vremenski diferencirane. Ograničenje trgovačkih marži važi šest meseci, dok je režim ograničenih kamatnih stopa postavljen na godinu dana.

"Šta će biti posle – ostaje da vidimo. Ako se pokažu dobrim, mere mogu da se produže. Ako se tržište stabilizuje, ići će se na relaksaciju. Najvažnije je da vidimo pun obim primene u prvom ciklusu, uz stvarne kontrole", objasnio je Mijušković.

Razgovor sa Veljkom Miljuškovićem pogledajte u videu:

Komentari (0)