Prozjumeri

Reč je o domaćinstvima i malim biznisima koji koriste solarne panele kako bi smanjili račun za struju, ali i doprineli energetskoj tranziciji zemlje. Prema podacima Udruženja "Obnovljivi izvori energije" Srbije, broj prozjumera raste iz meseca u mesec, a ukupna snaga instaliranih sistema pokazuje da je interesovanje građana u porastu. Sa druge strane, korisnici upozoravaju da je to i dalje skroman pomak.

Trenutno je u Registar prozjumera Elektrodistribucije Srbije upisano 5.832 prozjumera sa ukupnom instalisanom snagom većom od 120,38 MW. Trend rasta potvrđuje i podatak da je prošle godine u novembru bilo upisano više od 74,8 MW, što je povećanje od 61 odsto.

"U poslednjih godinu dana broj prozjumera je povećan za 61,1 odsto. OIE periodično objavljuje te analize upravo želeći da prati trend koliko se domaćinstva i industrije odlučuju da na svojim krovovima iskoriste taj solarni potencijal proizvode električnu energiju", rekla je Danijela Isailović, menadžerla Udruženja OIE Srbija.

U kategoriji prozjumera najbrojnija su domaćinstva, kod kojih je za godinu dana zabeležen rast veći od 50%. Uprkos tim podacima, korisnici ističu da je broj instaliranih sistema daleko manji od potencijala koji Srbija ima za razvoj prozjumera. Iskustva pojedinačnih korisnika najbolje pokazuju gde su prepreke.

"Taj trend je svakako pozitivan, taj rast deluje jako veliko, međutim on u apsolutnim brojkama nije tako veliki. Problem je što smo mi krenuli od male osnove, malo je bilo solarnih elektrana na kućama, malo je bilo prozjumera tako da ne treba se zanositi da je to nešto veliko, to je nešto tek na šta ljudi treba da se naviknu", ukazao je prozjumer Nebojša Margetić.

Iako prozjumeri upozoravaju na određene prepreke, većina smatra da je zakonski okvir postavljen dobro i da se postupak može relativno lako sprovesti uz podršku stručnih firmi. Navode i da podrška džave postoji, ali da je u praksi često spora i neujednačena.

"Zakonski je to dobro rešeno. Ima birokratskih procedura koje treba prevazići, a najjednostavniji je put javljanje nekoj od firmi koja se bavi instalacijom solarnih panela i oni veći deo posla završe po tom pitanju", naveo je Margetić.

Država kroz različite programe subvencija pokušava da olakša građanima prelazak na solarne panele, pa deo troškova instalacije može biti nadoknađen.

"Država ima periodično pozive koje vrši putem lokalnih samouprava. Često su to donacije svetske banke ili drugih MO, za te mere energetske efikasnosti te subvencije mogu ići i do 50 odsto, takođe i neke banke daju neke povoljnije kredite", istakla je Isailović.

Za mnoge građane ključni motiv za ulazak u sistem prozjumera upravo je ušteda. Sagovornik kaže da se razlika vidi već nakon prvih računa, a da se ulaganje u solarne panele postepeno isplaćuje kroz znatno niže mesečne troškove.

"Ušteda je ogromna, ja sam račune plaćao preko 20-30 hiljada dinara a moj poslednji račun je 4300 dinara. Mi bukvalno podmirujemo kompletno svoju potrošnju", pojasnio je Margetić.

Iako prozjumerski sistem još uvek čeka veći zamah i širu podršku, iskustva pojedinačnih korisnika pokazuju da prelazak na sopstvenu proizvodnju struje donosi uštede i veću energetsku nezavisnost. Sve više građana Srbije odlučuje se na ovaj korak, i tako doprinosi razvoju održive i zelene energije u zemlji.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)