Sukob na Bliskom istoku podigao cene energenata: Hoće li Srbija smanjiti akcize na gorivo

Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije. Međutim, Srbija zahvaljujući zalihama ima prostora za stabilizaciju cena, kažu stručnjaci.

Zvaničnici poručuju da razmatraju mere pomoći u vidu subvencija kako bi se sprečio nagli rast cena goriva.

"Država je dovoljno jaka, sposobna i odgovorna da preduzme prave mere i da uradi prave stvari i kada je ova kriza u pitanju. Nismo je mi izazvali, nikako nismo uticali na to, ali s obzirom na taj strašan pritisak koji osećamo, koji vidimo, koji se na kraju krajeva vidi po cenama svih derivata... Pronaći ćemo način da reagujemo adekvatno", rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Foto: EXPO 2027/Dragan KujundžićSiniša Mali

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da će država nastaviti da nadgleda kako se kreću cene, kao i kako to utiče na snabdevače na tržištu.

"Država će videti šta je moguće da svojim merama i intervencijama omogući da cena za građane ne bude onolika koliko se povećava na tržištu svetskom i evropskom, kao što smo to i kada je bila kriza 2022. godine uradili i za gas i za električnu energiju", istakla je ministarka.

Foto: Tanjug/Miloš MilivojevićDubravka Đedović Handanović

Mera za kojom bi država mogla da posegne, kažu stručnjaci, jeste privremeno smanjivanje akciza, što je bio slučaj tokom ranijih energetskih kriza.

Međutim, ključni faktor u energetskoj računici jeste trajanje sukoba.  

Profesor dr Goran Radosavljević sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju rekao je za Newsmax Balkans rekao je da će cene da se "prenesu" ako sukob bude potrajao.

"Naravno, svaki rast cena energenata direktno se odmah prenosi ili vrlo brzno na cene drugih proizvoda, rast cena hrane, u toku smo poljoprivrednih radova i tako dalje. Mislim da bi država svakako trebalo da razmisli ili da se odrekne dela akciza ili da određenim grupama ponudi određene subvencije jer ja stvarno ne očekujem da ovo potraje duži vremenski period", istakao je naš sagovornik. 

Posledice zatvaranja Ormuskog moreuza

Svetsko tržište energenata je pod snažnim pritiskom. Kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za snabdevanje naftom, prolazila je oko petina svetske trgovine energentima.

Zatvaranje prolaza uzrokovalo je porast cena nafte, dok su cene gasa u Evropi blizu trogodišnjeg maksimuma.

"Mislim da će nakon završetka sukoba cena relativno brzo da se vrati i to smo videli 2022. i već 2023. i 2024. godine se cena stabilizovala i verovatno će se ona vratiti na ovaj nivo. Ono što bi moglo da bude dugoročnije su transportni troškovi jer kada cena jednom ode, retko kada se vraća nazad. Videli smo to mnogo puta kod nas", napomenuo je profesor.

Printscreen: Newsmax BalkansProfesor Goran Radosavljević

Kako je dodao, i cene derivata su ostale na nivou iz 2022. godine, a cena nafte se vraćala.

"To je razlog zašto se sastaju ministri i guverneri centralnih banaka G7 da vide šta posle, kako će to uticati na inflaciju, na rast cena, jer imamo već inflatorni pritisak u svetu, a sada je ovo neki dodatni pritisak koji se odjednom javlja", objasnio je profesor.

Katar je obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa nakon iranskih napada, čime je sa tržišta uklonjeno oko 20 odsto globalne ponude LNG-a.

Istovremeno je poremećen transport kroz Ormuski moreuz, pa cene gasa u Evropi i Mediteranu rastu, dok analitičari upozoravaju da će trajanje sukoba na Bliskom istoku biti ključno za stabilnost tržišta.

Komentari (0)