Od cene hleba do arbitraže: Spor države i kompanije Delez ušao u novu fazu, ministarka najavljuje "lavovsku borbu"

Rabat znači popust, a trgovci kod proizvođača hleba često imaju nekoliko popusta. Prvi dobijaju na licu mesta, takozvani on rabat, koji na istom rezanom hlebu iznosi 10 procenata, piše RTS. 

Za proizvođača hleba, prodajna cena više nije 100, već 90 dinara, ali popustima za trgovce tu nije kraj.

Postoji još jedan popust of rabat. Njega trgovac obično dobije posle nekoliko meseci, tek onda kad treba da plati robu proizvođaču. Može da iznosi i 30 odsto.

Na primeru, to znači da na onu cenu od 90 dinara trgovac odbije još 30 i proizvođaču na kraju jedan hleb plati 60 umesto 100 dinara, a proda ga za 111. Skoro dvostruko više.

Trgovac proizvođaču tako pojede 40 odsto cene hleba. Razlika između cene od 60 i 111 dinara je čak 85 procenata i to je skrivena marža, iako u knjigama piše da je samo 11 odsto. U Srbiji se tako zidaju cene.

Foto: Newsmax Balkans

Tema poskupljenja hrane u Srbiji ponovo je u fokusu zbog prakse takozvanih "of rabata" u trgovačkim lancima i novog zakona koji bi trebalo da uredi odnose između trgovaca i dobavljača.

Vlada Srbije usvojila je novi predlog zakona o trgovačkim praksama. Ukoliko ga Skupština usvoji, ovakav of rabat mogao bi da ode u istoriju i nefer poslovne politike biće zakonom zabranjene. Ako jači igrači u lancu troškove prebacuju na one slabije, plaćaće novčanu kaznu. Ovaj zakon iz temelja bi mogao da promeni poslovnu praksu trgovinskih lanaca.

Za trgovce to bi bio mnogo veći trošak od uredbe o ograničenju marži, koja je istekla pre devet dana.

Zbog nje i gubitaka koje je kompanija imala, Delez je tužio državu pred međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova.

Za ovu arbitražu najvažnije je u kojoj je fazi, jer pre nego što arbitraža počne, postoji period mirovanja koji obično traje od tri do šest meseci i zove se cooling off period kada dve strane u sporu mogu da se nagode i problem reše na miran način.

Tužba notifikivana u Vašingtonu

Iz sedišta kompanije "Ahold Delez" iz Holandije za emisijiu "Oko magazin" na RTS odgovaraju da je period mirovanja istekao.

U dopisu koji je potpisala Elvira Bos, portparolka kompanije, navodi se da je period mirovanja počeo 9. septembra našim prvim formalnim pismom.

"Nakon toga usledili su brojni pokušaji da se nađe sporazumno rešenje, ali oni nisu bili uspešni. Postupak je započet i sledeći korak je imenovanje arbitražnog tribunala", istakla je Bos u dopisu. 

Foto: Envato

Dok država Srbija čeka poziv za arbitražu, Delez čeka epilog jednog drugog procesa. Onog koji je protiv četiri velika trgovca u jesen 2023. godine pokrenula antimonopolska komisija zbog sumnje da su dogovarali cene.

Vest dana kada je o trgovini reč je da je tužba kompanije Delez 3. marta i zvanično prihvaćena.

Notifikovana je u Vašingtonu, pred međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova, što se vidi i na njihovom sajtu. Sudski proces i formalno je počeo.

Lazarević: Srbija ima dosta argumenata u procesu

Prema rečima ministarke unutrašnje i spoljne trgovije Jagode Lazarević, Republiku Srbiju u arbitražnom postupku koji je pokrenula kompanija "Delez" zastupaće Republičko pravobranilaštvo.

To je, kako tvrdi, institucija koja je formalno nadležna za takve sporove.

"Srbija ima snažne argumente u arbitražnom sporu koji je protiv države pokrenula kompanija "Delez". Država će se lavovski boriti u zaštiti svojih interesa", izričita je ministarka. 

Lazarević je navela da novi zakon o nefer trgovačkim praksama treba da uspostavi pravednije odnose u lancu snabdevanja, jer će deo "of rabata" biti potpuno zabranjen, a deo strogo regulisan.

Foto: Milena ĐorđevićJagoda Lazarević

"Komunicirali smo sa Delezom, imali značajan broj sastanaka i sa centralnim menadžmentom iz Holandije i sa njihovim menadžmentom u Srbiji. Oni se pozivaju na svoja prava kao investitora na osnovu sporazuma o zaštiti i promociji investicija, bilateralnom sporazumu sa Kraljevinom Holandijom. Država je bila prilično čvrsta u tome da dovedemo red na tržištu", napomenula je resorna ministarka.

Lazarević tvrdi da Srbija nema nameru da odustane od bilo čega u ovom slučaju.

"Država ima dosta argumenata na svojoj strani. Oni su velika i moćna kompanija, ali, prosto, ovo su interesi države i apsolutno ne bih želela da pravim nikakvu analogiju kao što neki mediji čine sa nekim prethodnim arbitražama, kao da je to unapred izgubljen proces", podvukla je ministarka.

Naglašava da novi zakon o nefer trgovačkim praksama ne bi trebalo da bude dodatni motiv kompaniji "Delez" da tuži Srbiju.

"Pošto je u pitanju evropski zakon, koji postoji već nekoliko godina među brojnim državama članicama", podsetila je Lazarević.

"Sa istragom se odmaklo, ali uskoro se očekuju rezultati"

Kada je reč o antimonopolskoj komisiji, koja treba da utvrdi da li su Delez i još tri trgovinska lanca dogovarali cene, resorna ministarka navodi da istraga i dokazivanje nisu jednostavni postupci.

"Sa istragom se odmaklo i mislim da možemo da očekujemo uskoro rezultate, ali nisam nadležna", smatra sagovornica RTS.

Govoreći o of rabatu, resorna ministarka je istakla da novi zakon neće dovesti do situacije da takvi rabati odu u istoriju, ali će biti klasifikovani u dve kategorije.

"Neki će biti apsolutno zabranjeni, a neki će biti uslovno dozvoljeni. Dakle, crna i siva lista. Nepoštene trgovačke prakse su i prepoznate upravo zbog neravnopravnosti koja postoji između aktera u lancu – od primarnog poljoprivrednog proizvođača, preko prerađivača, proizvođača, veletrgovca i trgovca na malo. Slbija strana morala je da popusti", zaključila je Lazarevićeva.

Komentari (0)