Plastika poskupela do 50 odsto: Kako će to uticati na privredu i građane

Razlog je jednostavan - osnovne sirovine za proizvodnju plastike, polimeri, dobijaju se iz nafte. Kako cena crnog zlata raste, tako rastu i troškovi proizvodnje. Šta poskupljenje znači za privredu i građane?

Četvrta je nedelja rata između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana. Cene goriva rastu iz dana u dan, nakon zatvaranja jednog od najvažnijih svetskih energetskih koridora - Ormuskog moreuza, kojim ne prolazi samo nafta, već i ključne sirovine za globalnu industriju.

Posledice se već osećaju i kod nas, između ostalog i kroz poskupljenje plastike.

Industrija plastike u Srbiji predstavlja važan segment privrede, sa preko 2.500 preduzeća i izvozom vrednim oko 1,2 milijarde evra godišnje.

Gotovo dve trećine tog izvoza završava na tržištu Evropske unije, što ovu granu čini značajnim izvoznikom, ali i visoko zavisnom od globalnih kretanja.

"Iz ove dve zemlje Irana i Saudijske Arabije od ukupnog uvoza u Srbiju uvozimo oko 20 odsto. Polimera ima, međutim, veliki potres jeste to što se ne pamti da je u tako kratkom roku tako naglo skočila cena. Početkom prošle nedelje 35 do 50 odsto su bili skuplji, ali ove nedelje već svakoga dana se formira cena i dnevno skače i do 20 procenata, te smo stigli dotle da neki polimeri već imaju veću cenu čak 100 posto", rekla je za Newsmax Balkans Mirjana Balog Kormanjoš, viša savetnica u Udruženju za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala u Privrednoj komori Srbije.

Moguće posledice

Iako zemlje iz ratnih područja ne čine dominantan deo ukupnog uvoza, poremećaji u tom regionu imaju snažan efekat na globalno formiranje cena.

Za domaće prerađivače plastike to predstavlja ozbiljan problem. Većina posluje na osnovu dugoročnih ugovora sa unapred definisanim cenama.

Printscreen:Newsmax BalkansVeljko Mijušković

Kao posledica, deo proizvođača troši postojeće zalihe, dok drugi smanjuju obim proizvodnje i odlažu nove nabavke, čekajući stabilizaciju tržišta.

A dok proizvođači pokušavaju da amortizuju udar kroz zalihe, ekonomista Veljko Mijušković upozorava - ako kriza potraje, poskupljenja će se neminovno preliti i na cene proizvoda u prodavnicama.

"Čim raste cena plastike, to automatski podrazumeva rast cene ambalaže. I u tom smislu možemo očekivati porast cena prehrambenih proizvoda od hemijskih proizvoda, zatim kod nekih drugih proizvoda gde plastika uključena u procesu proizvodnje poljoprivreda ili opet neke grane industrije", navodi Mijušković za Newsmax Balkans.

Lanac poskupljenja je već pokrenut, a pitanje više nije da li, već koliko će se taj udar preliti na cene koje građani svakodnevno plaćaju.

"Ukoliko dođe do realne nestašice energenata, a to znači da rat potraje i da to nije vezano za državu, onda će doći do prelivanja na sledeći način: porašće troškovi transporta i logistike, poljoprivrede i industrije i na kraju maloprodaja tako da će se osetiti lančana poskupljenja. Ali ono što je važno napomenuti, verujem da do toga neće doći", ističe naš sagovornik.

I dok tržište traži ravnotežu, a proizvođači pokušavaju da izdrže pritisak, jedno je već izvesno - globalni sukobi sve brže se prelivaju na lokalnu ekonomiju.

A koliko će taj talas poskupljenja pogoditi građane, zavisi od dužine trajanja sukoba na Bliskom istoku.

Komentari (0)