Mehanizam prekograničnog usklađivanja cena ugljenika: Da li su srpski privrednici spremni za nove ekološke namete

U Privrednoj komori Srbije kažu da su srpski privrednici upoznati sa ovim nametom, kao i sa novim porezom na emisije ugljen dioksida, koji je Srbija uvela od 1. januara.

U slučaju Srbije, 11,5 odsto vrednosti domaćeg izvoza u Evropsku uniju čine proizvodi koji podležu ovoj taksi. Da bi se, između ostalog, uskladila sa regulativom Evropske unije, Srbija je od 1. januara ove godine uvela porez na ugljen dioksid od četiri evra po toni.

Njega regulišu dva zakona - Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Još uvek se čekaju podzakonska akta koja bi regulisala plaćanje tog poreza. Ti zakoni bi trebalo da pomognu srpskim privrednicima u izvozu njihove robe, ukoliko budu priznati od strane Evropske unije.

U tom slučaju bi srpski izvoznici koji uvoze repromaterijale bili oslobođeni dvostrukog oporezivanja.

Obaveza praćenja

Tanja Lindel, menadžer projekta Responsible Business Hub rekla je za Newsmax Balkans da kompanije koje izvoze određene proizvode na tržište Evropske unije, poput čelika, aluminijuma, cementa, đubriva, vodonika i električne energije, moraju da prate i beleže svoje emisije štetnih gasova.

"Za naše kompanije koje proizvode i plasiraju robu na tržište Evropske unije iz svih šest kategorija, a to su gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, hidrogen i električna energija, imaju obavezu praćenja svojih emisija, izveštavanje i kominikaciju sa svojim kupcima, koji će na kraju, nakon uvoza, da imaju obavezu plaćanja određenog nivoa takse za tu robu", objasnila je naša sagovornica.

Printscreen: Newsmax Balkans

CBAM trošak formalno plaća kupac u Evropskoj uniji, ali se on u praksi ugrađuje u cenu proizvoda. Takozvana CBAM uredba je usvojena maja 2023, a tranzicioni period je trajao do kraja prošle godine.

Iznos ove takse je do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe. Kako se u Srbiji oko 70 odsto električne energije proizvede iz uglja, mnoge kompanije pokušavaju da same proizvedu takozvanu zelenu električnu energiju.

Marija Majstorović, tehnolog i odgovorno lice za ekološka pitanja u Uniprometu rekla je da kompanija još od 2011. godine koristi sopstvene solarne elektrane.

"Već u obimu od nekih četrdeset odsto imamo proizvodnju električne enrgije za sopstvene potrebe, sa kapacitetom proširenja na još jedan MW u ovoj godini", dodala je Majstorović.

Printscreen: Newsmax BalkansMarija Majstorović

Ona je ukazala da su pratili sve zahteve koje je propisala regulativa i da su se na vreme uskladili, tako da su potpuno spremni za 2026. godinu, kada počinje puna primena tih pravila.

Privredna komora Srbije i Privredna komora Beograda organizuju stručne skupove na kome zainteresovane kompanije mogu da dobiju praktične i ažurne informacije o primeni CBAM mehanizma.

Iz Ministarstva finansija nedavno je najavljeno da bi Srbija do leta mogla da dobije posebnu platformu za trgovinu karbonskim emisijama, koja se razvija u saradnji sa Beogradskom berzom i Komisijom za hartije od vrednosti Srbije.

Ta platforma bi trebalo da omogući domaćim kompanijama da kupuju karbonske kredite kako bi pokrile emisije ugljen-dioksida i smanjile rizik od dodatnih troškova prilikom izvoza u Evropsku uniju.

A troškovi mogu da budu veliki. Fiskalni savet je u oktobru prošle godine procenio da će troškovi po osnovu plaćanja karbonske takse 2026. godine dostići oko 200 miliona evra. 

Komentari (0)