Profesor Savić: Najveći broj radnika na minimalcu u privatnom sektoru, poljoprivredne penzije oko 12.000 dinara

"Čuo sam od ministra finansija, koji je precizno rekao da 114.000 ljudi u Srbiji živi od minimalca. Najveći broj ljudi minimalac prima u privatnom sektoru. Ima nekih delatnosti koje su skrajnute u javnom sektoru, ali u pitanju je manji broj. U javnom sektoru u proseku radi veći broj obrazovanih ljudi sa višim kvalifikacijama i naravno da je to jedan od razloga zašto tamo nema toliko ljudi koji primaju minimalac. U privatnom sektoru su uglavnom manuelni i fizički poslovi, gde ljudi rade bez kvalifikacija ili sa nekim osnovnim kvalifikacijama, pa je na neki način prirodno što je tako", navodi on za Kosovo Onlajn. 

Ne veruje da je tačna teza određenih poslodavaca da povećanje minimalca može loše uticati na tržište rada i da to dovodi do smanjenja broja zaposlanih, pa i rada na crno.

POVEZANE VESTI

EKONOMIJA

Dogovoren minimalac koji pokriva potrošačku korpu

Minimalna cena rada za 2025. godinu iznosiće 53.592 dinara, što je za 13,7 odsto više od minimalca za ovu godinu, dogovoreno je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES).

10:41Pre 322 d28.08.2024.

Autor

EKONOMIJA

Momirović: Akcija "Najbolja cena" donosi realna sniženja, za manje para kupujete više

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Tomislav Momirović izjavio je da akcijom "Najbolja cena" potrošači mogu da ostvare uštede koje nisu simobilične, jer su sniženja realna odnosno nisu mala.

11:25Pre 315 d04.09.2024.

Autor

"To nije utemljeno na istraživanjima. To je više priča poslodavaca. Njihovo je legitimno pravo da se bore sa Vladom Srbije i sa sindikatima u pregovorima o tome kolika će biti minimalna cena rada. Ne bih ja rekao da je njima tako loše. Sada je minimalac povećan na 53.000, što je iznos minimalne potrošačke korpe. Ali, za isti procenat povećan je i neoporezivi deo. Poslodavci u toj kuknjavi navode argumente da bi cena rada trebala da bude niža jer bi u tom slučaju i cena njihovih proizvoda bila niža, iako to nema veze jedno sa drugim. Cena rada je jedno, a konačna cena je odnos na tržištu. Situacija sa minimalcem u Srbiji je jako složena i u najtežoj poziciji su ljudi koji primaju minimalac", istakao je profesor.

Dodaje da povećanje minimalca ne može dovesti do smanjenja radne snage. 

"Iz prostog razloga, ako imate proizvodni proces, ne možete da obustavite to. Moraćete zapošljavati neke ljude. Zapanjen sam činjenicom da strani radnici koji dolaze u Srbiju rade za značajno manju cifru od minimalca. I što je najgore, ti ljudi rade značajno bolje u svim uslovima. Kiša pada, posao ne prestaje. Oni deo te oskudne zarade šalju i svojim porodicama. To je jedan legitimni vid pritiska od strane poslodavca da ukažu na neke efekte povećanja minimalca", kaže on.

Navodi da se radnici najmanje pitaju i da oni snose posledice odluka i dogovora Vlade i poslodavaca.

"Sindikati se trude da nešto promene, ali sindikati u Srbiji su marginalizovani. Nije ni država, ali ni radnici nisu zainteresovani da pomognu rad sindikata, da pomognu da to bude odgovarajući pritisak, kao što je na Zapadu. Radnicima je najteže. Mogu samo da promene zanimanje, ali ni tu im neće biti mnogo bolje. Odeš od jednog gazde, kod drugog ti neće biti mnogo bolje. Inferiorna je pozicija i sindikata i radnika. Moram da priznam da se država u poslednje vreme trudi, da li je to dovoljno? Nije, ali je bolje nego što je bilo pre pet ili deset godina", naglasio je Savić.

Govoreći o situacija u regionu, Savić navodi da tu nema velike razlike među zemljama. 

"Kao što je razlika u razvijenosti, jer Slovenija i Hrvatska značajno prednjače u odnosu na nas kao članice Evropske unije, prednjačila je i Crna Gora nekoliko godina po nivou prosečnih primanja", kaže profesor.

Foo: Tanjug/Vladimir Šporčić

Savić kaže da ne postoje egzaktni podaci koliko je novca zaista potrebno za život, jer su studije koje su posvećene ovom delu Evrope pokazale da se to menja iz godine u godinu. 

"Bila je jedna situacija kada smo imali relativno stabilan razvoj tamo od 2016. do 2019. godine, inflacija je bila praktično zaustavljena ili je postojala u nivou od nekoliko procenata. Negde je postojala i deflacija. Potpuno je drugačija situacija posle Kovida i rata u Ukrajini. Ne bih ja celu problematiku sveo samo na minimalac. Postoji jedan broj ljudi koji žive na selu i koji nemaju nikakva primanja. Značajan broj ljudi prima poljoprivredne penzije koje su od oko 12.000 dinara. Šta čovek da radi sa tim? To su veoma siromašni ljudi. Naravno, ima ljudi koji primaju minimalac, a ne žive loše. Neki se bave biznisom ili nekim drugim poslom. Ali ako posmatramo izolovano jedinku, koji čovek bi danas u Srbiji mogao da pomisli da zaista može da se živi od minimalca, ako je to isključivo izvor prihoda", naglasio je Savić. 

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)