Cene goriva rastu širom Evrope: Da li su mere države ublažile poskupljenja u Srbiji

Posledice se osećaju na pumpama širom Evrope. Koliko su cene zaista porasle u prethodna dva i po meseca i kako je prošla Srbija, a kako zemlje Evropske unije?

U Srbiji cene goriva beleže postepen rast od kraja februara, paralelno sa rastom cena nafte na svetskom tržištu, ali, zahvaljujući merama koje preduzimaju vlade, kako u zemljama Evropske unije, tako i u Srbiji, zasad nema većih potresa.

Najnoviji podaci pokazuju da je evrodizel poskupeo na 223 dinara po litru, što je za dva dinara više nego prošle nedelje.

Krajem februara dizel je koštao oko 200 dinara po litru, dok je krajem aprila dostigao 221 dinar. Tokom marta i aprila cena je gotovo konstantno rasla, uz povremenu stagnaciju sredinom aprila.

Koje zemlje EU beleže najviši rast cena goriva

Cena evrodizela u poslednja tri meseca u Srbiji beleži izraženiji rast u odnosu na benzin.

Cena benzina BMB 95 u Srbiji tokom poslednjih 90 dana beleži postepen rast. Krajem februara litar benzina iznosio je oko 181 dinar, da bi sredinom aprila dostigao 191 dinar. Najveći skok zabeležen je tokom marta.

Cene goriva u Evropskoj uniji od početka sukoba porasle su u proseku oko 12 odsto.

Najveći rast beleže Belgija, Češka i Bugarska – oko 22 odsto, dok je među velikim ekonomijama najveći rast cena zabeležen u Francuskoj.

Printscreen: Newsmax Balkans

S druge strane, najmanji rast imale su Malta, gde nije bilo promene, kao i Španija i Italija sa znatno blažim poskupljenjem. Prosek cena benzina u zemljama Unije je približno 212 dinara po litru za ovaj mesec.  

Situacija je dramatičnija kod dizela. Cene su u proseku skočile čak 26 odsto.

Najveći rast beleži Bugarska, zatim Francuska, Estonija i Belgija. Među velikim ekonomijama, rast je izražen i u Španiji, Italiji i Nemačkoj. Najmanje su poskupele Malta, Mađarska i Rumunija.

Prosek cena dizela u zemljama Evropske unije je približno 226 dinara po litru za ovaj mesec.

Kako su povodom cena intervenisale države EU

Zemlje EU su na rast cena goriva nakon početka rata u Iranu reagovale uglavnom kroz dve ključne mere - ograničavanje cena i smanjenje poreza na gorivo.

Većina država privremeno je smanjila akcize ili PDV na gorivo, dok su neke, poput Hrvatske, Mađarske i Poljske, uvele i ograničenje cena.

Foto: AP/Altaf QadriOrmuski moreuz

Nemačka je dodatno ograničila koliko često pumpe mogu da podižu cene.

Poseban fokus bio je na dizelu, pa su pojedine zemlje uvele subvencije za transport, dok je Norveška otišla najdalje – privremeno je ukinula poreze na gorivo.

"Smanjenje akciza urodilo plodom"

Kada je reč o Srbiji, Vlada Srbije produžila je 23. marta Uredbu o ograničenju cena derivata nafte, koja će važiti još 150 dana, odnosno do polovine avgusta.

Takođe, Vlada je izmenila i uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte i podigla cenu dizela za poljoprivrednike za dva dinara, sa 179 na 181 dinar, a potom za još tri dinara, tako da sada iznosi 184 dinara po litru.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević istakao je da je za Newsmax Balkans da je Evropa značajno uvozno zavisna od nafte i naftih derivata.

"Bilo je očekivano da će se blokada Ormuskog moreuza odmah odraziti kroz rast cena na svetskom tržištu na rast derivata u Evropi. Srbija je imala nešto višu cenu derivata pre početku krize, negde iznad nivoa proseka Evrope. Međutim, smanjenje akciza za gotovo 25 odsto urodilo je plodom u smislu da su cene porasle u odnosu na period pre krize i period od nekih 14-15 odsto, dok je prosek rasta u Evropi bio 25", napomenuo je profesor.

Printscreen: Newsmax BalkansGoran Radosavljević

Dodao je da su cene manje porasle i da smo sada negde na nivou proseka Evrope.

"Jedina zemlja koja imala veće smanjenje od nas je Crna Gora u regionu gde su smanjale akcize 50 odsto i, u suštini, to je bila jedina politika za koju su države mogle da posegnu direktno, a to je smanjenje poreskih opterećenja, s obzirom na to da je cena dizela značajno, gotovo, 50 odsto poreski opterećena što akcizom, što PDV. Hrvati su išli korak dalje, pa su predvideli smanjenja PDV u zakonu. Neke druge države su išle na direktnu pomoć građanima, ali mislim da za sada je to ono što je država mogla da uradi i da su ovo cene u proseku Evrope", naglasio je sagovornik.

Države EU, ali i Srbija, u velikoj meri zavise od prihoda od akciza, imaju prostor da kratkoročno ublaže udar – kroz smanjenje dažbina ili korišćenje rezervi.

Ako se kriza nastavi, biće sve teže balansirati između budžetskih prihoda i zaštite građana. Zato sve u ovom trenutku zavisi od razvoja situacije u Ormuskom moreuzu.

Komentari (0)