(VIDEO) Lako je srušiti, objekte treba završiti zbog građana: Građevinski inženjer o uklanjanju napuštenih gradilišta

Naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uputilo je obaveštenje svim jedinicama lokalne samouprave u kojima ih podseća da posle 25. maja nadležni inspekcijski organi moraju da donesu rešenje o uklanjanju nebezbednih zatvorenih i napuštenih gradilišta.

"Znajući da građevinska dozvola važi maksimalno pet godina, nakon tog roka bi investitori trebalo da uklone gradilište ili da urade neke druge stvari kako bi se rešio taj problem. Ja to pozdravljam, jer je dužnost svake države da obezbedi sigurnost građana, pogotovo što imamo neke objekte koji su stari više od 30 godina, nekad i u samom centru grada", rekao je u emisiji Presek inženjer Dašić.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dašić se zalaže za to da se u ovakvim slučajevima izvrši neka vrsta analize, kako bi, naveo je, lokalne samouprave dobro pregledale i porazmislile šta je najbolje rešenje za građane.

"Treba videti da li je najbolje rešenje samo srušiti sve ili možda uložiti još neki dodatni novac sa nekim drugim investitorima, završiti taj objekat koji je u korist građana i eventualno nadoknaditi tim investitorima. Uglavnom je najveći broj tih prestanka rada na gradilištima bio zbog imovinsko-pravnih odnosa ili zbog bankrota samog investitora. U Nišu, na primer, imamo slučaj koji se vuče još od 2013. godine, čuveni stanovi za mlade naučnike koji su stali i sad bi bilo pogrešno da se ti stanovi sruše bez neke dodatne analize i pokušaja da se barem tih 150.000 kvadrata koji stoje završe", ukazuje sagovornik Newsmax Balkans, dodavši da se nada da je ovo samo početak uvođenja reda u ovu oblast.

Ko će uklanjati gradilišta po Srbiji?

Otvara se i pitanje ko će uklanjati ova gradilišta na teritoriji čitave Srbije.

"Koliko sam propratio, to nije do kraja razrešeno. Rušenje je složeniji postupak od samog građenja, jer u sebi nosi brojne opasnosti prilikom uklanjanja, pošto nije uvek samo reč o demontaži. Beograđani su, na primer, bili svesni da je rušenje hotela Jugoslavija bilo propraćeno brojnim dilemama, da li se radi o kancerogenim elementima koji se ispuštaju u vazduh i slično. Potrebno je da, kao što imate projekat izgradnje, imate i projekat rušenja, i to košta. Možda ne kao sama izgradnja, ali košta dosta i pitanje je ko će to da finansira. Tehnički, na nivou svake lokalne samouprave, imamo dovoljno mehanizacije i opreme da se to izvede, ali opet, postavlja se pitanje ko će to da plati i ko će da uradi te projekte, jer najgora moguća stvar je da sad krenemo sa rušenjem, 'divljački', bez ikakvog plana i napravimo možda veću štetu nego korist", objašnjava Dašić.

Uključenje inženjera Dašića u Presek možete pogledati u videu:

Komentari (0)