(VIDEO) Tri godine bez poziva za transplantaciju: Željka i Lazar među 1.800 pacijenata koji čekaju šansu za život

Više od 1.000 praznih stolica postavljeno je širom Beograda kao snažan simbol – za svakog pojedinca koji čeka sudbonosni poziv i drugu šansu za život.

Već tri godine Željka Bojić svako jutro počinje nadom da će taj poziv stići. Čekanje je teško, ali uz saznanje da nema drugog rešenja, svakodnevica je ispunjena borbom. Željki, koja uskoro treba da postane majka, potrebna je transplantacija jetre.

"Čekam jetru već tri godine i, nažalost, za to vreme nisam dobila nijedan poziv da se pojavio potencijalni donor. Upravo zbog toga sam danas ovde. Želim da sa ljudima iz udruženja 'Zajedno za novi život' utičem na podizanje svesti o značaju transplantacije i doniranja organa, jer se time spasavaju ljudski životi", rekla je Željka za Newsmax Balkans.

Dodala je i da je ceo proces čekanja teška psiho-fizička borba.

"Svakog jutra se budite i ležete sa mišlju da li će tog dana zazvoniti telefon i da li će vas pozvati iz Urgentnog da kažu kako se pojavio novi donor. Sa druge strane znate da poboljšanja zdravstvenog stanja nema, i da je jedini lek upravo taj novi organ", izjavila je Željka.

Lazaru bubrezi otkazali sa 14 godina

Sličnu borbu vodi i Lazar Čolić, kome su oba bubrega otkazala sa 14 godina. Prvi donor bila je njegova majka, ali je transplantirani bubreg otkazao posle 11 godina. Potom je usledilo 12 godina dijalize i put u Belorusiju.

"Posle tolikih godina na dijalizi, nisam dobio nijedan poziv. Kada se pojavila Belorusija kao rešenje, završili smo pripreme i stigli tamo na vreme, ali pred sam ulazak u salu, saopšteno mi je da bubreg ima ciste i da se transplantacija odlaže", ispričao je Lazar.

Printscreen: Newsmax Balkans

Nedugo zatim, stigao je drugi poziv – i uspešna transplantacija. Ipak, mnogi taj poziv nikada ne dočekaju.

"Problem u predrasudama, ne u zakonu"

Statistika kaže da su veće šanse da vam organ zatreba, nego da ga donirate.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar poručuje da problem ne leži u zakonu, već u predrasudama i tišini oko teme doniranja organa.

"Mnogo je zabluda i strahova. Kada neko postane potencijalni donor, porodica mora da donese odluku, a često ne zna stav te osobe. To je posledica činjenice da se o tome ne razgovara. Od te priče zavisi život ovih 1.800 ljudi", istakao je ministar.

Prazne stolice simbolično su na momente bile zauzete – sedeli su na njima ljudi iz različitih zemalja, od Španije do Belorusije. Zajednička im je borba i čekanje poziva koji menja život. A kada su ustali i otišli, stolice su ostale da svedoče o svima onima koji još čekaju.

Komentari (0)