Sedam generacija grnčara u jednoj porodici: Furunovići iz Kragujevca ostaju verni tradiciji

Sve je započeo čukundeda pre više od 150 godina u Gnjilanu. Deda sredinom prošlog veka otvara glinarsku radionicu u Prištini.

Zanat nastavljaju sin i unuci, Aleksandar i njegova braća, koji se nakon rata na Kosovu sele u Kragujevac, gde grnčarski točak nastavlja neumorno da se vrti.

"Moja braća i ja se bavimo tim poslom. Nema ništa lepše nego kad možeš da napraviš nešto iz čega popiješ kafu, pojedeš nešto", navodi grnčar iz Kragujevca Aleksandar Furunović, piše RTS.

Grnčara je sve manje, a sve je veća potražnja za predmetima od gline u kojima se priprema hrana, kao i za ukrasima poput ćupova, vaza, tanjira.

Svaki majstor ima svoj tajni sastojak 

Aleksandar sarađuje sa šumadijskom eparhijom i izrađuje crkveni program.

"To su klasični verski predmeti kladionice, čiraci ili ti svećnjaci, stalci za kolač, slavski set, pehar za vino", navodi Aleksandar.

Zanat, iako lep, nije nimalo lak. Onaj ko odluči da mu grnčarstvo bude posao, treba da bude spreman da po ceo dan sedi za točkom.

Printscreen: RTS

Dobra smesa je najvažnija, a svaki majstor ima svoj tajni sastojak.

"Ide pravljenje, pa sušenje, pečenje jednom, vađenje, pa glaziranje, šaranje, pečenje drugi put i tu dolazimo blizu finalnog proizvoda", kaže grnčar.

"Svaki komad našeg proizvoda je unikat"

Poslu se pridružila i supruga Hristina, akademska slikarka, koja radi na dekorativnoj keramici - pravi šolje.

Oboje, svako na svoj način, polako uvode i decu u svet grnčarskog zanata.

"Svaki komad našeg proizvoda je unikat i ja kažem kad svako ko poruči zapravo naručuje deo sebe koji ću da mu napravim", ističe  Aleksandrova supruga Hristina Furunović.

Printscreen: RTS

Damljan Furunović, Aleksandrov sin istakao da bi voleo u budućnosti da pravi i kadionice i tanjire i čaše.

"Pomažem mami da sredimo radionicu, pravim sa njom, pravim joj društvo, pravim šolje i tanjire", kaže Aleksandrova ćerka.

Grnčarski zanat se izučava ceo život, kažu Furunovići, koji rade na okruglom točku, na ručni pogon sa prirodnim materijalima.

Uprkos modernijim i lakšim tehnikama, kalupima, jeftinim kopijama, ostaju verni tradiciji.

Komentari (0)