(VIDEO) Kad ambicije zamene ljubav: Vanja Grbić o deci, roditeljima i iluzijama uspeha

O ovoj važnoj i složenoj temi u emisiji Tražim reč govorio je Vanja Grbić, jedan od najboljih srpskih odbojkaša svih vremena, danas trener i osnivač sportskog kampa koji okuplja decu iz celog sveta.

"Ekonomski model koji je došao iz Amerike, gde se plaća da bi deca učila ili igrala šta god, proizveo je kategoriju ljudi koji su zamenili teze: kvalitet ili ‘uslugu’ za novac. Novac treba da bude rezultat dobro obavljenog posla, i ne može nikada da bude motivacija", rekao je Grbić bez ustručavanja.

Ističe da roditelji danas često preuzimaju ulogu trenera, učitelja, pedagoga, želeći da ubrzaju uspeh svoje dece, ne prepoznajući štetu koju time mogu da nanesu.

"Roditelji nošeni idejom da ulažu u svoje dete, jer im je tamo neko obećao da će im dete biti novi (Novak) Đoković ili (Nikola) Jokić, svesno ulažu i dive se ideji da će njihovo dete biti ‘to’ jednog dana. Bez obzira što nakon nekoliko godina vide da to nije istina, roditelji žele da nastave da žive u laži“, ističe Grbić.

Jasna pravila - bez roditelja na treningu

U njegovom kampu, kroz koji godišnje prođe i do 1.100 dece iz 55 zemalja, insistira na jasnim pravilima u kojima roditelji ne narušavaju autoritet stručnjaka koji rade sa decom.

"Kada roditelj počne da preuzima ulogu trenera ili učitelja, on ubija njegov autoritet i dete gubi reper u smislu dostignuća. Zadatak roditelja je samo da nađe ličnost za koju smatra da ima vrednosti koje se poklapaju sa njihovim. Od 12. do 16. godine taj koji radi sa detetom postaje idol našeg deteta, zato ne bi trebalo da dođe u obzir da dete odvedete kod pogrešnog čoveka", navodi naš sagovornik.

Zato, kaže, roditelji u njegovom sistemu treninga ne prisustvuju časovima, ili ako već dođu imaju vrlo jasan zadatak. 

"Kod mene roditelji dece ne dolaze na treninge, a ako dolaze onda moraju da ćute. Ukoliko pričaju, izbacim i roditelja i dete. Prvenstveno jer je roditelj na treningu distrakcija, dete će sve vreme gledati u pravcu roditelja i tražiti podršku ili odobravanje", tvrdi on.

Jasno poručuje da nije pristalica savremenog trenda koji podstiče decu da isprobaju sve i svašta bez jasne svrhe. 

"Deca mogu da rade određene zadatke tek kada sazru za to, isto tako je u određenim sportovima. Roditelj ne može da proceni specifičnost analitike i metodike sporta. Granski savezi treba da naprave strukturu rada sa mlađim kategorijama", smatra Grbić.

Zloupotreba u korist profita

Upozorava i na zloupotrebu trenerskog autoriteta u korist profita.

"Evo na primer, ja sam trener i hoću da uzmem ‘lovu’ od roditelja, odem i pogledam trening Željka Obradovića, vratim se među klince i krenem da se derem na njih. Roditelji onda pomisle: jao, gledaj, ovaj zna šta radi. Onda bih ja u jednom momentu imao određeni rezultat jer kada radite nešto što ne rade drugi, vi ćete trenutno postići dobar rezultat", kaže Grbić.

Kao neko ko se bavi decom decenijama, razume važnost takmičenja, ali i prostora za grešku. 

"Deca vole da se takmiče, i to sam imao prilike da implementiram. Imam primer jednog deteta sa autizmom koje je došlo kod mene u kamp, a roditelji nisu prijavili njegovo stanje. Mi smo onda napravili igricu: ako ubaci u koš deset poena, ako pogodi obruč pet, ako pogodi tablu četiri, zid tri, parket dva poena - u prevodu: nije bilo nula poena, a samim tim ni gubitnika! Znate šta je bio rezultat? Dete je naučilo tehniku za sedam dana!", naglašava Grbić.

Pedagoški pristup

U njegovom sistemu rada greška nije sramota, već alat. 

"Vaše je da grešite, Vaše greške su moje! Strah od greške je najveći strah u bilo kom sportu ili poslu. Ako sklonite stres od greške i kažete detetu: hoću da vidim da radiš sve sa sto posto - onda mu dajete prostor da pokaže šta može", smatra sagovornik.

Odrastao je, kaže, uz čoveka koji je bio "pravičan i iskren do bola", pa zato danas sve govori onako kako jeste. 

"Predavač, trener, učitelj mora da poznaje dete da bi znao kako i na koji način da mu priđe", smatra Grbić.

Pravi pedagoški pristup podrazumeva da razumemo razlike među decom. 

"Postoje dve vrste dece: deca koja su takmičari i deca koja su proces. Takmičari su obično dečaci i traže izazivanje, a procesi traže podršku", kaže on.

Suština je zdravlje dece na svim nivoima

Zato i ističe da nije cilj samo fizički razvoj deteta, već je "suština zdravlje dece na svim nivoima i ne može da postoji vrhunski sportista ako nema psihološku i emocionalnu stabilnost".

Ukazuje i na zabrinjavajuće podatke da "među dečijom populacijom čak 96 odsto ima krivu kičmu i ravna stopala, a dijabetes je povećan čak 1.500 odsto. 

"Zato mora da postoji sistemsko rešenje, poput nastave fizičkog vaspitanja svakoga dana", ocenio je Grbić.

Pritisak koji deca osećaju često dolazi upravo od ambicija odraslih. Seća se primera iz kluba u kojem je radio. 

"Imao sam zahtev da ispišem devojke iz redovne škole da ih prebacimo vanredno da bi imale više vremena za treninge. Emocionalno – psihološka komponenta odrastanja se onda ne razvija, imate primer onih koji su sa 16 godina otišli u inostranstvo i onda im fali taj krucijalni deo ličnosti, poput socijalne i emotivne inteligencije", navodi Grbić.

Razlika između vrhunskog sportiste i šampiona

U društvu u kojem se sve meri uspehom, ističe važnu razliku: "Razlika između vrhunskog sportiste i šampiona je to što je šampion i van terena vrhunska ličnost."

Roditelji često gube poverenje, strpljenje i veru, a to su, prema njegovim rečima, tri najteže stvari za povratiti.

"Taj neko ko radi sa detetom, treba i u roditelju da probudi veru da je to što radi zaista nešto što je pravo", ističe Grbić.

Veruje da deca treba da se vaspitavaju primerom, a ne pritiskom.

"Predaja je gora od poraza. Deca se vaspitavaju primerom. Zato roditelji treba da budu borci, što ne znači da treba da budu ambiciozniji od deteta, nego da budu prisutni i da osnaže dete da se osamostali i realizuje svoj potencijal", navodi sagovornik.

O greškama i ciljevima

Nedostatak samosvesti kod odraslih vidi kao jedan od ključnih problema. 

"Mali broj ljudi realizuje svoj potencijal jer žive u laži i krive svakoga osim sebe. Onog sekunda kada ste detetu primer osobe koja ne odustaje, onda ste pravi roditelj", naglašava Grbić.

I za kraj, o greškama i ciljevima, bez kojih nema pravog razvoja: "Postoje dve vrste greške: destruktivna i konstruktivna. Treba pojačati nastavni kadar, vratiti mu mogućnost da vaspitava decuojih učimo ili odustajemo."

U vremenu kada mnogi roditelji žele da njihova deca postanu najbolji, Vanja Grbić nas podseća da je najvažnije: da postanu svoji.

Celu emisiju možete pogledati u videu:

Komentari (0)