(VIDEO) Univerzitet u Novom Sadu ispao sa Šangajske liste: Šta je doprinelo tome i kako da se vrati među najprestižnije

Redovna profesorka Fakulteta tehničkih nauka Ivana Kovačević uporedila je da je to kao kada postoji vagon sa fantastičnim sedištima i fantastičnim pogonom, a nema šina po kojima bi se on kretao. 

"Nemate šine, koje bi jasno definisale kuda pravac vašeg kretanja ide. Nemate šine, i rekla bih ne samo šine u pravom smislu te reči, nego i osnovu za te šine. Rekla bih da fali ozbiljna strategija, fali ozbiljno promišljanje, fali i ozbiljna kontrola onoga što nastane kao rezultat ulaganja koja imamo", istakla je Kovačević.

Za razliku od Novog Sada, Univerzitet u Beogradu zadržao je prošlogodišnju poziciju, potvrđujući kontinuitet na ovoj listi.

Produkcija poboljšana, ali nedovoljno

Direktor departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta Marko Nedeljkov rekao je za Newsmax Balkans da je od 2019. do 2023. godine Novosadski univerzitet imao četiri naučna rada u časopisu "Nature".

"U sledećem petogodišnjem periodu koji se sad računa od 2020. do 2024. godine, samo tri, i to je već smanjilo malo bodova. Produkcija je poboljšana za 3,5 odsto u odnosu na prethodni petogodišnji period", napomenuo je naš sagovornik. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Prema računici Nedeljkova, empirijski je otprilike tri odsto dovoljno da ostanete na listi, jer se nauka razvija i zahteva više. 

"Sve više ima radova u svetu. Tri odsto je dosta i mi smo bili čak bolji od toga, ali nedovoljno bolji. Nekih pet odsto da smo imali veću produkciju u ovom petogodišnjem periodu, onda bismo ostali verovatno na toj listi", podvukao je Nedeljkov.

Potrebna konkretna strategija i višegodišnje zalaganje

Šangajska lista formira se na osnovu međunarodno priznatih kriterijuma, broja publikacija u najuticajnijim časopisima, citiranosti naučnih radova, prestižnih nagrada istraživača i ukupnih rezultata u nauci.

Kovačević je naglasila da je za poboljšanje pozicije potrebna konkretna strategija. 

"Potrebno je da odbori za nauku budu formirani i da rade, da se u njima nađu zaista oni koji se bave naukom, koji bi izlistali šta je to što je neophodno da bi taj rezultat bio bolji", konstatovala je ona. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Prema rečima naše sagovornice, ti kriterijumi u našim uslovima se najviše baziraju na našoj naučnoj produkciji i publikovanju naučnih rezultata u relevantnim naučnim časopisima. 

"Naravno, postoji i broj dobitnika Nobelove i Fildsove nagrade i drugi kriterijumi, ali ovo su oni na kojima mi možemo da poradimo. Takav jedan rezultat traži višegodišnju dobro postavljenu strategiju, rad sa ljudima, obezbeđivanje uslova, ali bi tako nešto moglo da da dobar rezultat, verujem, nakon nekoliko godina ukoliko bi se na tome promišljeno i intenzivno radilo", zaključila je Kovačević.

Na vrhu liste i dalje dominiraju američki univerziteti. Harvard je već 23 godine zaredom prvi. U prvih 10, jedini evropski predstavnici su Kembridž i Oksford, dok ostala mesta zauzimaju prestižne institucije iz Sjedinjenih Američkih Država.

Komentari (0)