(VIDEO) Na današnji dan 1916. počela bitka na Kajmakčalanu: Skoro 5.000 srpskih žrtava i do 30.000 ranjenih

Sećanja na strahovite borbe na Kajmakčalanu postala su deo nacionalnog predanja i identiteta Srba zbog činjenice da je Boj na Kajmakčalanu bio prva pobeda Srba na Solunskom frontu, ostvarena ogromnim naporom i žrtvama, na visinama od preko 2.000 metara.

Preko planine Nidže prolazila je u to vreme južna granična linija, prema Grčkoj, otuda je pobedom na Kajmakčalanu započelo oslobađanje prvih stopa okupirane Kraljevine Srbije, kako se govorilo otvorena je "Kapija otadžbine".

U ogorčenim borbama vrh planine Nidže, Kajmakčalan, više puta je prelazio iz ruke u ruku, da bi Drinska divizija, ojačana pukovima Dunavske divizije, u strahovitom naletu konačno ovladala Kajmakčalanom što je bila prva pobeda srpske vojske posle tragičnog povlačenja do obala Jonskog i Jadranskog mora tokom zime 1915/1916.  

Teške i surove borbe

Posledica uspešne ofanzive srpske vojske bila je, nakon višednevnih teških borbi, odstupanje bugarskih i nemačkih trupa severenije i oslobađanje Bitolja, tada važnog grada Južne Srbije, 19. novembra.  

Bugari i Nemci su na planini Nidže bili tako utvrđeni da je u njihovoj komandi vladalo uverenje da je taj prostor neosvojiv. Sistem utvrđenja na Kajmakčalanu nazivali su Borisov grad, po bugarskom monarhu. 

Osnovni cilj savezničke komande, odnosno srpske ofanzive, bilo je ovladavanje vrhom planine, visine 2.524 metra. Bila je to istaknuta kota koja je dominirala velikim delom fronta.

U strahovito napornim, surovim borbama, prsa u prsa, uz velike žrtve, Srbi su konačno ovladali vrhom planine.

Bugari su pritom bili tako potučeni da se beg pretvorio u haos koji njihova komanda nije mogla da zaustavi i organizuje. Ostavljena je pritom velika količina opreme. 

Po rasporedu srpskih trupa na Solunskom frontu, Prva srpska armija sa Moravskom divizijom, pokrivala je potez od Kožufa do Kajmakčalana, dok je Treća srpska armija, sa Drinskom divizijom, pokrivala prostor od Kajmakčalana do Lerina.

Boju na Kajmakčalanu prethodio je pokušaj Bugarske Prve armije, 17. avgusta, da sa utvrđenih položaja na vrhovima zaposednu južne padine planine Nidže, kada je bio napadnut levi bok srpske Dunavske divizije.

Udarne borbe trajale do 30. septembra

Teške borbe, s ciljem da se bugarski napad zaustavi, trajale su do 30. avgusta, da bi 8. septembra načelnik Štaba Vrhovne komande Srpske vojske Petar Bojović, potonji vojvoda, naredio Drugoj armiji da na svaki način zaposedne potez Kozjak Nidže.

Udarne borbe trajale su od 12. do 30. septembra. Pored loše polazne pozicije Srbima je uspelo da 18. septembra u večernjim satima zaposednu Kajmakčalan.

Vidno ojačani i reorganizovani Bugari povratili su, većim delom, pozicije, 26. septembra.

Potom je Treća srpska armija krenula u novi napad, kada su Srbi  zauzeli Kajmakčalan 30. septembra, u 13.30 sati, da ga više na napuste. Najvišom kotom planine prvi su ovladali dobrovoljci vojvode Vuka.

Tokom narednih dana nastavljene su borbe za okolne visove, a pošto je pala Siva stena Bugari su odustali od daljeg otpora napustivši bojište. 

Više hiljada poginulih i ranjenih

Ukupne žrtve, velikim delom posledica borbi prsa u prsa, bile su strahovite. Srbi su imali 4.643 poginula, a sama Drinska divizija 3.320. Ranjenih je bilo do 30.000, a čak oko 2.000 je nestalo.

Zaposedanjem strateški važne pozicije Srbi su tada ostvarili prvu pobedu na Solunskom frontu, oslobodivši deo okupirane otadžbine. 

Kralj Aleksandar Karađorđević podigao je spomen kapelu na Kajmakčalanu, sa kosturnicom, osvećenu 1928. o desetogodisnjici pobede u Prvom svetskom ratu, na kojoj je ostavio posvetu: "Mojim div junacima neustrašivim i vernim, koji grudima svojim otvoriše vrata slobodi". 

U skladu sa testamentranom željom Arčibalda Rajsa u urnu smeštenu u kapeli bilo je položeno njegovo srce. 

U Beogradu je takođe tada podignut spomenik junacima Kajmakčalana, u vidu osmatračnice prenete sa Solunskog fronta, smeštene na obod Pionirskog, tada Dvorskog parka.  

O stogodišnjici Boja na Kajmakčalanu 2016. Vlada Srbije renovirala je spomen kapelu i kosturnicu, koju su bugarski okupatori devastirali 1941. godine. 
 

Komentari (0)