Može li novi Zakon o izvršenju da promeni odnos građana prema izvršiteljima

Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju najavljen je kao pokušaj da se uvede veća transparentnost i da se građanima omogući bolja zaštita njihovih prava, ali pitanje je da li će to biti dovoljno da se promeni duboko ukorenjena percepcija ove profesije.

O ovoj temi u emisiji Tražim reč govorili su predsednik Izvršnog odbora Komore izvršitelja Vujadin Masnikosa, predsednik Udruženja Efektiva Dejan Gavrilović, Ivan Zlatić iz udruženja Krov nad glavom, pravni savetnik Dragiša Ćalić, advokatica Aleksandra Milošević i kreditni savetnik Snežana Vukmirović.

Dejan Gavrilović je istakao da su izvršitelji nepopularni pre svega zbog visokih naknada i troškova, ali i zbog zloupotreba u prošlosti.

"Ne bih svaljivao krivicu na dužnika, naročito u onim odnosima gde je sa druge strane profesionalac, poput banke", rekao je Gavrilović, podsećajući na situacije sa kreditima u švajcarskim francima.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Imali smo situaciju kada su bili krediti u švajcarskim francima, gde je odgovor banaka bio 'što ste uzimali kada ne možete da plaćate', a ne kažu da su oni nagovarali ljude da uzimaju te kredite, ne kažu da su oni zapravo upoznali ljude sa kreditima u švajcarskim francima", dodao je da je mnogima zbog izvršitelja život postao težak i da je edukacija građana ključna kako bi se izbeglo dužničko ropstvo.

"Taj problem prinudne naplate na nepokretnosti dostigao je vrhunac kada su aktivni krediti u švajcarskim francima, tada je trebalo reagovati", rekao je Gavrilović, ističući da predlog izmene Zakona o izvršenju jeste korak napred, ali daleko od rešenja koje bi bilo idealno.

Ivan Zlatić iz udruženja Krov nad glavom istakao je da su propisi osnovni problem i da većina građana ne razume da su mnoge nepravde zapravo po zakonu.

"Iako je Zakon o izvršenju donet još 2011. godine, koraci koje preduzimamo sada su premali. Sistem je previše rigidno postavljen, a građani osećaju posledice zakonskih rešenja", rekao je Zlatić, dodajući da bi reforma zakona morala da uključi i predstavnike građana u radnim grupama kako bi se uzele u obzir realne potrebe onih koji su u izvršnom postupku.

Printscreen: Newsmax Balkans

Predsednik Izvršnog odbora Komore izvršitelja Vujadin Masnikosa objasnio je da se često stvara pogrešna predstava o izvršiteljima, da su uvek na strani banaka i velikih kompanija.

"Zaboravlja se da se izvršnom poveriocu javljaju i građani koji vode dugotrajne sudske postupke. Izvršni postupak je ogledalo celokupnog pravnog sistema u zemlji. Jedna od zakonskih dužnosti izvršitelja jeste da posreduje između poverioca i dužnika radi postizanja sporazuma. Međutim, kada postoji pravosnažna presuda, pregovori postaju ograničeni", naglasio je Masnikosa.

On je dodao da postoji praksa da velika javna preduzeća ili institucije dogovaraju izmire dug na rate, ali da građani često izbegavaju da prime poštu, što stvara dodatne probleme.

U prvom uključenju, novinarka Tijana Škodrić razgovarala je sa advokaticom Aleksandrom Milošević. Ona je objasnila da nikada nije dobra ideja ne primiti poštu od izvršitelja.

"To je kao kada se dete sakrije pa misli da ga niko ne vidi. Osoba koja ne primi poštu misli da obaveza iz te pošiljke neće stići", rekla je Milošević.

Istakla je da od trenutka prijema akta počinju da teku rokovi za žalbe i prigovore, a oni su vrlo kratki i neproduživi. 

"Od te koverte teku rokovi koji su bitni kako biste zaštitili svoja prava. Činjenica da vam izvršitelj nešto dostavi, ne znači da ste obavezani time što piše u tom pismu. Izvršitelj može doneti neko rešenje, zaključak, akt - od prijema tog akta počinje da teče rok u kom imate mogućnost da izjavite žalbu, prigovor ili bilo koji dugi pravni lek na to kako biste zaštitili svoja prava, eventualno ispunili svoju obavezu ili se rešili daljih troškova s obzirom na to da se generalno suočavamo sa tim da se narod priča da su izvršiteljske naknade visoke, ali kao I advokatske, doduše." 

Objasnila je da nepokretnost može postati predmet izvršenja u slučaju hipotekarnih dugova ili kada postoji enorman dug, a da postoji i mogućnost odlaganja izvršenja pod određenim uslovima.

"Načelno, ako bilo šta ometamo, postoje posledice: pravne, građanske i krivične. Preuzeti poštu, čitati sitna slova i kontaktirati advokata - to je najvažnije", naglasila je. 

Printscreen: Newsmax Balkans

U drugom uključenju, Snežana Vukmirović, kreditni savetnik, pojasnila je važnost komunikacije sa bankom.

"Klijent mora da pravi jasnu sliku svojih budućih troškova. Ako dođe do kašnjenja u otplati i prinudna naplata je neizbežna, prvi korak banke je pregovor. To je trenutak kada klijent ne bi smeo da izbegava kontakt, jer cilj je da se napravi eventualni reprogram i olakša situacija", rekla je Vukmirović.

Dodala je da prodaja nekretnine može biti način da se zatvori dug i smanje troškovi, ali da blokada računa nastaje tek kada sudski proces prođe i izvršitelj pokrene postupak. 

"Uvek postoji mogućnost da se nekretnina proda, da ne dođe do prevremene naplate putem izvršenja već da sam klijent odluči da otuđi nekretninu, skida hipoteku zatvara ostatak duga po kreditu, razlika sredstava ostaje na raspolaganju i na taj način će značajno smanjiti te svoje troškove, jer sam sudski proces i postupak izvršenja nosi sa sobom određene troškove koji su uglavnom na teret klijenta."

"Najvažnije je sarađivati sa bankom i rešavati probleme dok je još moguće pregovarati", poručila je.

"Kada dođe do blokade računa, znači da je sudski proces prošao, da postoji pravosnažno sudsko rešenje. Ono što banka može, to je po zakonu, da određeni deo zarade, čini mi se do dve trećine, odlazi na naplatu potraživanja. Postoje primanja koja su izuzeta iz toga, to su najčešće alimentacija I druga socijalna primanja, sav drugi prihod koji stiže na račune klijenata je blokiran", objasnila je Vukmirović.

Zaključak emisije bio je da novi zakon može uvesti određene korekcije, ali da je za stvarnu promenu potrebno i povećanje transparentnosti, bolja edukacija građana i jača kontrola rada izvršitelja.

Građani moraju da razumeju svoja prava i obaveze kako bi se izbegle neprijatne situacije, dok sistem mora da bude dovoljno fleksibilan da omogući pregovore i reprogram dugova pre nego što dođe do prinudne naplate.
 

Komentari (0)