Sneg u oktobru zatekao vozače: Stručnjak za bezbednost objašnjava morate li da imate zimske gume i pre 1. novembra

U pojedinim planinskim predelima Srbije pala je veća količina snega zbog čega su na nekim deonicama angažovane službe za čišćenje puteva. Sneg je, osim u saobraćaju, izazvao kolaps na električnoj mreži, a u tri opštine uvedena je vanredna situacija.

Kolovozi su mokri od kiše i snega, za samo poslednja dva dana povećan je broj saobraćajnih nesreća.

Poslednja u nizu dogodila se u Mladenovcu prilikom sudara autobusa i dva automobila, kada je je jedna osoba poginula, a četiri su povređene.

Po kalendaru zimske gume su obavezne od 1. novembra, ali nas je sneg iznenadio i pao u oktobru.

Printscreen: Newsmax Balkans

Božović je za Newsmax Balkans govorio o tome da li ste u prekršaju ako ih nemate, a situacija na terenu je drugačija.

"Zakonska obaveza je da imate zimske gume ako se na putu nalazi sneg ili poledica, ali posle 1. novembra. Sneg je možda iznenadio ljude u Beogradu i one koji nisu navikli na planinske krajeve, ali na Kopaoniku sneg nekad padne i krajem septembra, jednom je pao i u maju. Niste u prekršaju ako nemate zimske gume sada, ali sigurno da bismo napisali da je takvo stanje vozila uzrokovalo nastanak saobraćajne nesreće", konstatovao je Božović.

"Deficit vozača"

Prema podacima MUP, za poslednjih devet meseci u Beogradu je organizovano blizu 2.000 đačkih ekskurzija.

Pregledano je skoro 3.000 autobusa, a 12 vozača nije smelo da vozi decu zbog pozitivnog alkotesta ili nevažećih dokumenata.

Komentarišući tu statistiku, stručnjak za bezbednost je rekao da je to manje od jedan odsto.

Foto: Envato

"Dvanaest od 2.000 je 0,5 odsto. Ne možemo da kažemo da je to drastično strašno. To je problem pojedinca, a ne sistemski problem. Pokazuje da je neophodna kontrola od strane saobraćajne policije. Vozač koji vozi ekskurziju i vraćen je mora da dobije neku kaznu, promeniće posao, možda će voziti gradski autobus ili radnike, i to je njemu kazna. Postoji problem druge vrste, a to je deficit vozača. Šta kad autobus ne može da pođe jer nema vozača", zapitao je sagovornik Newsmax Balkans.

Rehabilitacija putne infrastrukture

Govoreći o tome da li i dalje važi preporuka da autobus ne sme da bude stariji od pet godina, naš sagovornik je istakao da to zavisi od prevoznika do prevoznika.

"Najčešće se gleda samo cena i šta je najpovoljnija ponuda. Jedan autobus je od 220-600.000 evra. Period njegove eksploatacije je sedam godina i nakon toga bi trebalo da ide na remont", pojasnio je stručnjak za bezbednost.

Komentarišući to da li bi bilo efikasno i da novi zakon, osim prema vozačima i pešacima, bude strog i prema onima koji održavaju puteve, Božović je istakao da oni i podležu posebnim kontrolama i kaznenoj politici i da imaju svoju odgovornost.

"Stanje puteva je neuporedivo bolje nego pre 10-15 godina. Imali smo izgradnju novih deonica puteva, ali vidimo i rehabilitaciju postojeće putne infrastrukture. Ne može se za kratko vreme obnoviti 40.000 kilometara putne infrastrukture", naglasio je on.

"Povećan broj registrovanih vozila za 900.000"

Govoreći o tome na čemu možemo da poradimo da broj saobraćajnih nesreća bude sveden na minimum, stručnjak za bezbednost je istakao da je u tome presudan ljudski faktor.

"Čovek kao projektant puta, kao neko ko održava vozilo, pešak, biciklista, motociklisti, svi su učesnici u saobraćaju. Ako uspemo da razvijemo kulturu bezbednosti saobraćaja kod svakog pojedinca, to će uticati na smanjenje broja saobraćajnih nesreća", naveo je sagovornik.

Dodao je da je proteklih sedam ili osam godina povećan broj registrovanih vozila za 900.000.

"To utiče na povećanje broja pređenih kilometara, broja vozača, a ostali smo približno na istom broju poginulih", zaključio je Božović.

Gostovanje Milana Božovića pogledajte u videu:

Komentari (0)