Alpinista o drami na Mont Everestu: Za 24 sata palo metar snega, nisu bili spremni na to

Spasilačke ekipe, uz pomoć volontera, pokušavaju da raščiste sneg i izvuku ugrožene sa visine od skoro 4.900 metara, dok se beleže i slučajevi hipotermije.

Milosavljević, gost emisije "Otvori oči", podseća da je vreme u regionu Himalaja izrazito nepredvidivo i da se katastrofalne situacije mogu dogoditi i van perioda monsuna.

"Ja sam u maju ove godine bio po drugi put u tom regionu, ali prvi put u regionu samog Everesta i ono što jeste zanimljivo je da celokupan taj deo sveta - deo Nepala, Tibeta i Indije, dosta zavise jedni od drugih kao celine. Uticaj monsuna koji traje od juna do septembra u tom delu sveta je jako veliki", objašnjava on.

Foto: Milena Đorđević

Alpinista dodaje da monsunske struje iz Bengalskog zaliva donose ogromne količine vlažnog vazduha, koji prelazi preko Himalaja i često izaziva poplave i klizišta.

"Ja mislim da je preko 40-50 ljudi stradalo u tim poplavama i klizištima, čak i u nekim delovima rute koju koriste planinari", rekao je Milosavljević.

Dodao je, da se s druge strane Tibeta pojavila suprotna situacija - padavine ogromnog intenziteta.

"Za jedan dan, gotovo za 24 sata, palo je metar snega. Oni su bili nespremni u toj situaciji, tu uopšte nije lako. Pored snega, niske temperature, jak vetar je bio otežavajuća okolnost", naglasio je naš sagovornik.

Sezona penjanja i rizici

Na pitanje da li je ovakva situacija mogla da se predvidi, Milosavljević odgovara da u slučaju Himalaja apsolutne sigurnosti nema.

"Znate kako, to je samo region Everest, odnosno Himalaje, jako je nepredvidiv i zato se s neke strane nesreće dešavaju. Mi da znamo kad će lavina da se desi, naravno da bismo taj dan preskočili, ali ne znamo", ističe on.

Foto: Milena Đorđević

Uobičajene penjačke sezone su u aprilu, maju, septembru i oktobru, kada se očekuje stabilnije vreme.

"U tim periodima se očekuje da bude najstabilnije vreme, ali naravno, dešavaju se ovakve stvari", navodi Milosavljević.

Borba sa hipotermijom

Poseban problem predstavljaju slučajevi hipotermije među planinarima.

"Hipotermija je trenutak kada vaše telo ne može sopstvenom temperaturom da održava život u organizmu i onda dolazi do toga da polako jedan po jedan organ otkazuje", objašnjava Milosavljević.

On priznaje da je i sam imao takva iskustva na ekspedicijama.

Spasilačke službe, iako prisutne u mnogim tačkama turističkih ruta, nisu u mogućnosti da pomognu tolikom broju ljudi odjednom.

"Znamo za situacije, skoro je kineska državljanka pokazala čak i snimak gde su oni šerpama i loncima koji su koristili za kuvanje zatrpavali svoje šatore kako bi uspeli da održe toplotu unutar šatora. Toliko je bilo vlažno, toliko je bio vlažan sneg da oni nisu mogli da ostanu suvi", predočava Milosavljević.

Dodaje i da je paradoksalno upravo sneg pomogao nekima da prežive:

"Sneg je i dobar izolator u isto vreme, ako se na adekvatan način postavlja. Kao kad gledate Eskime kad prave iglu, uvek je unutra toplije. Pa su i oni pokušavali na taj način da se zaštite", zaključuje naš sagovornik. 

Razgovor sa Aleksandrom Milosavljevićem pogledajte u videu: 

Komentari (0)