"Nekad i ne spavam": Život žena na selu - rad od jutra do mraka, često bez plate i zdravstvene zaštite

Od njih se očekuje sve - od brige o deci i porodici, preko svih kućnih poslova, do radova u štali i na njivi. Kako njihove majke, tako sada i one, uz obavezu više jer mnoge rade i u firmama.

"Tu su poljoprivreda i plastenici, njive i livade. Suprug radi sa drvima, znači tu je obaveza da se spremi i ručak i doručak, da se dočekaju, da se isprate. Za sebe nađem vremena, ali nekad i ne spavam", ukazuje Irena Radonjić iz sela Lalinac, piše RTS.

PROČITAJTE JOŠ

Društvo

Čak polovina mladih povremeno konzumira alkohol: "Sve više devojčica pije, to je ranije bilo tipično za dečake"

Podaci Instituta "Batut" pokazuju da čak polovina mladih povremeno pije, a sve više njih počinje već sa 13 godina. Socijalna radnica Jelena Tanasijević kaže za Newsmax Balkans da problem počinje jer na našim prostorima nekada bude zanimljivo da se maloj deci daje da probaju alkohol.

20:16Pre 63 d15.10.2025.

Autor

Društvo

Blokada Pete gimnazije: Podršku ispred škole pružaju đaci Treće gimnazije, direktorka u kontaktu s nadležnim organima

Učenici Pete beogradske gimnazije nastavili su sa fizičkom blokadom te škole, a podršku im pružaju i učenici Treće beogradske gimnaziije dolaskom ispred te ustanove. V. d. direktor Danka Nešović rekla je za Newsmax Balkans da joj je ulazak u školu onemogućen i da je u kontaktu sa nadležnim organima.

16:13Pre 63 d15.10.2025.

Autor

Slađana Božinović iz sela Okruglica ističe da se na selu živi jako mučno.

"Mnogo se radi, a malo zaradi. Ali imamo najzdraviju hranu", kaže Slađana.

U svaku teglu, a mnogo ih je, staje mnogo više od zimnice - rad u plastenicima i voćnjacima čitave godine i sati uz šerpe i šporete. Uz sve druge poslove.

Sajam zimnice u Crnoljevici za žene iz tog i drugih svrljiških sela šansa je za preduzetnički poduhvat i dopunu kućnog budžeta.

Rad nevidljiv i nedovoljno plaćen

Njihov rad uglavnom je nevidljiv i nedovoljno plaćen, pa su ekonomski zavisne jer najčešće nemaju ni vlasništvo nad imovinom. Opština Svrljig nastoji da tu sliku promeni.

"Evropski projekti, gde smo uspeli da dobijemo sredstva kako bi ženama obezbedili neka sredstva za rad, a to su uglavnom bili plastenici, za to su bile najviše zainteresovane. U tom momentu je bio uslov da žena bude nosilac gazdinstva i, naravno, tada smo dobili stotinak novih gazdinstava na ime žena", napominje zamenica predsednika Skupštine opštine Svrljig Tatjana Lazarević.

Foto: Envato

I država radi na osnaživanju žena na selu, prepoznajući problem njihove neadekvatne zdravstvene i socijalne zaštite, nedovoljnog pristupa informacijama i kulturnim i obrazovnim sadržajima, diskriminacije i nedovoljne uključenosti u odlučivanje na svim nivoima.

"Bez obzira na napredak koji je učinjen prethodnih godina, i dalje nemamo najbolji model za njihovo učešće u tome i još uvek nema pune podrške za ostvarenje svih njihovih potencijala", upozorava poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Važno je, napominju, raditi i na podizanju svesti samih žena o njihovim pravima i mehanizmima zaštite, osamostaljivanju i ekonomskom osnaživanju.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)