Matić i Gajović o REM: Izbor novih članova biće pod budnim okom EU i OEBS, nemamo pravo na grešku

Skoro godinu dana Srbija nema formiran Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), iako je mandat prethodnim članovima istekao još 4. novembra prošle godine.

Uprkos zakonskoj obavezi i sve češćim porukama iz Evropske unije, među kojima je i nedavna poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, REM ostaje bez novog sastava.

O uzrocima zastoja, političkoj pozadini i posledicama neformiranja ovog tela u emisiji Stav dana govorili su bivši državni sekretar u Ministarstvu informisanja Aleksandar Gajović i Marko Matić iz Centra za odgovorne medije.

Matić smatra da se radi o suštinskom problemu odnosa prema medijima i odgovornosti vlasti i opozicije.

"Već više od godinu dana živimo bez REM, tela koje bi trebalo da bude stup borbe protiv dezinformacija, a ne još jedno žarište političkih konflikata", rekao je naš sagovornik.

Printscreen: Newsmax BalkansMarko Matić

Prema njegovim rečima, REM bi trebalo da bude ključni regulator u vremenu kada su lažne vesti i hibridna dejstva preplavila javni prostor, ali je umesto toga postao "talac partijskih interesa".

"Politički sukobi blokiraju proceduru"

Matić objašnjava da se u zastoju krije kombinacija neodgovornosti, političkog taktičenja i loše zakonske regulative.

"Opoziciji u ovom trenutku odgovara da REM ne bude formiran, jer to otežava poziciju vlasti pod pritiskom EU. S druge strane, vlast želi da zadrži kontrolu nad REM po svaku cenu", ističe on.

Gajović dodaje da je problem i u samom zakonu koji uređuje izbor članova Saveta REM.

"Zakon je neprecizan, ostavlja prostor za različita tumačenja, a to političarima itekako odgovara. Da je zakon jasan, ne bi bilo mesta za manipulacije oko toga ko su ovlašćeni predlagači i da li kandidati ispunjavaju uslove", ocenjuje Gajović.

Foto: ATAImages/Miloš Tešić

Sagovornici se slažu da je proces do sada bio netransparentan i prepun konfuzije.

"Imali smo u junu skoro 50 kandidata i 180 predlagača, a sada je broj sveden na 14 imena. Gde su nestali svi ti predlozi?", upitao je voditelj i urednik emisije, na šta je Matić odgovorio:

"Prvi spor je bio oko toga ko ima pravo da predlaže članove. Neke organizacije bliske partijama su pokušale da se proguraju, dok mi, koji se profesionalno bavimo medijima, nismo ni kontaktirani".

Hoće li pomoći pritisak iz Brisela?

Posebnu pažnju sagovornici su posvetili poruci predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je tokom posete Beogradu pitanje REM stavila među prioritete.

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada poručio da očekuje brzo formiranje Saveta, Gajović i Matić ostaju skeptični.

"I prošle godine je EU jasno poručila da ako želimo otvaranje klastera tri moramo da izaberemo članove REM, da pojačamo borbu protiv korupcije i ispunimo određene izborne uslove. Naša država je tada poslala non-pejper kojim se obavezala da će to učiniti do januara. Evo nas u oktobru, a ništa od toga nije urađeno", podseća Matić.

Gajović ocenjuje da je nedopustivo da REM bude formiran pod pritiskom ulice ili spoljašnjih faktora.

"To je bila obaveza države, bez obzira na proteste i pritiske. Apsurd je da 200 studenata na ulici mora da podseti institucije da obave svoj posao", poručuje on.

Funkcionisanje REM

Pitanje svih pitanja je ako je formiranje REM ovako problematično, kako će izgledati njegov rad?

Gajović veruje da i u takvom sastavu postoji šansa za nezavisno funkcionisanje, pod uslovom da bude jasno formirana većina.

Printscreen: Newsmax BalkansAleksandar Gajović

"Taj odnos šest prema tri bi mogao da omogući stabilan rad, bez blokada. Međutim, REM će imati ogroman posao – moraće da revidira da li nosioci nacionalnih frekvencija ispunjavaju uslove iz elaborata na osnovu kojih su ih dobili", uveren je nekadašnji državni sekretar.

Posebno je važno, dodaje, da se ispita minutaža programa – dečjeg, obrazovnog, kulturnog, informativnog, jer se svi ti podaci, kako je naveo, svakodnevno prate u REM.

"Politika umesto profesionalizma"

Matić navodi da ključni problem nije samo u tehničkom kašnjenju, već u duboko ukorenjenoj politizaciji celog procesa.

"Na kraju dana, pitanje je da li REM može da bude ono što treba da bude – nezavisno telo koje služi javnom interesu, a ne produžena ruka bilo koje političke strane", ukazuje Matić.

Gajović je saglasan da je REM trenutno zarobljen između partijske borbe i međunarodnih pritisaka.

"To ne odgovara ni REM, ni građanima, a ni evropskom putu Srbije", poručuje on.

Gostovanje Gajovića i Matića u Stavu dana pogledajte u videu:

Komentari (0)