"Važan je zagrljaj, jedna reč": Otac devojčice ubijene u "Ribnikaru" o bolu i svakom dobrom delu koje ide za njenu dušu

Dok je stajao na mestu koje je njihova porodica često posećivala, u parku Manjež, Aćimović je oživeo uspomenu na dan koji mu je posebno drag.

"Ovo mesto gde se nalazimo je mesto koje smo često posećivali, i u suprotnom uglu parka Manjež pre tačno tri godine, u ovom mesecu 2022. godine, ona je dobila bicikl za odrasle. Nije znala da vozi i tu je naučila sama dok smo se mi okrenuli. Nećete verovati, objašnjavali smo nešto kako šta gde da gleda, ona je, dok smo se okrenuli, vozila bicikl", rekao je Aćimović za Newsmax Balkans.

U tihoj pauzi koja je usledila, otac ubijene devojčice naveo je da u nesreći treba biti blag i tolerantan i biti jedno uz drugo.

Govorio je o 3. maju, datumu koji je zauvek promenio njegov život. U danima i mesecima koji su usledili, preispitivao je sve - sebe, smisao, veru. Upravo u veri danas traži snagu, iako priznaje da je bilo trenutaka kada je bol bila jača od svega.

"Nažalost u našoj zemlji puno nesreća je bilo i i ja barem imam taj poriv da ne čekam da me neko pozove nego idem tamo i pokušavam da pomognem koliko mogu, jer samo tako, konkretno pomažući pojedincima, pomažemo i celom našem društvu", rekao je naš sagovornik.

"Svako ko ima bližnjeg kome se desila neka nesreća mora da se nađe blizu"

Uveren je da svako dobro delo ima svoje mesto i svoju težinu.

"Svako dobro delo koje mi učinimo ide za dušu Angeline", istakao je.

Govoreći o ljudskoj reakciji nakon tragedije i o tome koliko se ljudi često povlače jer ne znaju šta da kažu, naveo je da su se mnogi ljudi ustručavali da im priđu i da se jave.

"Kasnije, u susretu ili telefonskom razgovoru, rekli su: 'Ne znam šta bih rekao'. Mislim da je to greška. Svako ko ima bližnjeg kome se desila neka nesreća, pa i da nije bližnji, mora da se nađe blizu i ne mora ništa da kaže. Važan je zagrljaj, jedna reč. To je mnogo bitno. Iznenađeni smo koliko nam je za dve godine Gospod poslao dobrih ljudi u naš život. Možda je to neka kompenzacija ili olakšanje koje nam Gospod čini da bismo izdržali", podvukao je otac Angeline Aćimović.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Preispitivanje koje neminovno dolazi posle tragedije često otvara pitanja krivice, odgovornosti, smisla.

"Ako možda mi jesmo, šta je sa onih drugih devet i još deset u Orašju i Duboni? Sve njih poznajem i znam da su to sve časne porodice i da ne vidim da je iko zaslužio takvu kaznu Božiju, a posebno ne ta deca", rekao je Aćimović u emisiji "Tražim reč".

"Porodica treba da ostane čvrsta"

Univerzalni savet za tugu, prema njegovim rečima, ne postoji, ali postoji nešto što makar malo pomaže.

"Jedan od najvažnijih saveta jeste da u tim teškim trenucima porodica ostane čvrsta i da ostane jedni uz druge. To je prvo i najvažnije. Taj uski krug, da se ništa ne poremeti", naglasio je Aćimović.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dve godine i sedam meseci nakon tragedije, njegov život i dalje stoji između dve stvarnosti.

"Dan-danas živimo između pokušaja da pronađemo trenutke sreće i vraćanja na neku tešku realnost", istakao je naš sagovornik.

A realnost je, kako kaže, jasna u svojoj tišini: praznina ne nestaje, a ljubav ne prestaje. U parku, u jesenjem danu, u osmehu prolaznika, on i danas prepoznaje trag svoje ćerke. 

"Skoro svakodnevno, videvši devojčicu koja stasom liči na nju, neizostavno se pojavljuju misli kako bi ona sada izgledala. Nekad zatvorim oči i zamišljam. Ponekad tako da ovaj… zaista uvek je tražimo u devojčicama koje prolaze mimo", rekao je Aćimović.

Njegova priča je svedočenje o ljubavi koja traje uprkos neminovnoj boli, o patnji koja se nosi svakog dana i o snazi koja se pronalazi u veri, porodici, uspomenama i ljudskoj solidarnosti. U društvu koje još uvek uči kako da se nosi sa traumama, ovakvi glasovi su važni. Podsećaju da je tuga lična, ali da je empatija univerzalna.

Njegove reči ostaju kao poziv svima: da se približimo jedni drugima, da ne ćutimo pred tuđom nesrećom, da budemo prisutni i kada ne znamo šta da kažemo.

Jer ponekad, kako Aćimović kaže: "Važan je zagrljaj, jedna reč".

Komentari (0)