Čedomir Antić o Danu primirja: Srbija odnela najveće pobede, ali ko ne osvoji Beč, za velike sile nije mnogo pomogao

Na današnji dan, 1918. godine, simbolično, jedanaestog dana, jedanaestog meseca u 11 časova, potpisano je primirje između takozvanih Centralnih sila i Antante. Bio je to najveći ratni sukob u dotadašnjoj istoriji čovečanstva, u kom je poginulo 20 miliona ljudi.

Toliko je bilo i ranjenih.

Srbija je pretrpela najveće gubitke, izgubila skoro trećinu stanovništva, polovinu muških glava, ali je dala ogroman doprinos silama Antante, a proboj Solunskog fronta označio je početak kraja Nemačke i Austrougarske vojske.

"Početak kraja velikih carstava u Evropi"

Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja. U Srbiji je 11. novembar neradan dan.

I kod drugih zemalja pobednica u Prvom svetskom ratu za današnji dan kaže se Dan primirja, a ne Dan pobede. 

Gostujući u emisiji Stav dana, Antić je istakao da definicija "primirja" umesto "pobede" odgovara istorijskoj istini. 

"Za razliku od Bugarske koja je kapitulirala, Austrougarske koja je kapitulirala pa se raspala, Nemačka je 11. novembra prihvatila primirje", ukazao je on.

Dodao je da je Prvi svetski rat zaustavio jednu lepu epohu i najavio mnoge svetske ratove. 

Printscreen: Newsmax Balkans

"Posledica Prvog svetskog rata za nas bila je stvaranje ujedinjene srpske, pa jugoslovenske države. Za Britaniju, Rusiju, to je bio početak procesa u kom je Evropa nestala. Bio je to početak kraja velikih carstava u Evropi koja se nisu transformisala kao Sovjetski Savez", istakao je Antić.

Istoričar je rekao da je do 1912. godine Srbija viđena kao vrsta remetilačkog faktora.

"Srbija je odnela najveće pobede u svojoj istoriji, međutim, za velike sile svako ko ne osvoji Beč ili Berlin nije mnogo pomogao. Srbija se odbranila. Činjenica je da je rat dobijen na zapadnom frontu i da su tome Amerikanci doprineli. Ona je neizabrana saveznica. Ipak, Srbi su probili Solunski front i to je najveći prodor u Evropi tokom rata", konstatovao je Antić.

"Najteža kriza moderne države u miru"

Do formalnog prestanka rata doći će tek godinu dana kasnije potpisivanjem Versajskog sporazuma kojim su Nemačka, Austrougarska i njihovi saveznici označeni glavnim krivcem, izgubili teritorije i bili obavezni da plate ogromnu ratnu odštetu. 

"Nemačkoj je nametnut mir. Ona je strateški izgubila rat tokom leta 1918. godine. Možda je mogla duže da se odupire, ali bi posledice bile teže", pojasnio je istoričar.

Dodao je da se Nemačka suočila sa potrebom da dokaže svetu da ne može da plati toliki novac. 

"Kriza koju je Nemačka doživela bila je najteža kriza moderne države u miru, koja je podrazumevala ogromnu inflaciju, veliki broj samoubistava", naveo je Antić.

Istoričar je govorio i "pozitivnim posledicama" rata.

"Prvi svetski rat doneo pitanje ravnopravnosti rasa, ideju o demokratiji, ideju da je nacionalni princip važan", napomenuo je. 

"Srbija zavisila od zemalja koje su se plašile obnove Nemačke"

Govoreći o formiranju Jugoslavije posle Prvog svetskog rata, Antić je naveo da je srpska vlada imala malo izbora.

"Do 1918. godine velike sile su htele da nametnu Srbiji da bude proširena. Mislili su da postoji mogućnost da se dogovore sa Austrijom, ali je Austrija potpala pod uticaj Nemačke. Srbija je kao opciju davala da u tu teritoriju uđe i Hrvatska. Srbija je zavisila od zemalja koje su se plašile obnove Nemačke ili Sovjetske revolucije", naglasio je on.

Direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović rekao je da jugoslovenska ideja nije mogla da bude izbegnuta.

"Uveren sam da nije moglo da bude izbora jer mali narodi poput srpskog budu žrtve velikih igara i država. Srbi, Hrvati, Slovenci - tri naroda su ušla u tu državu, a izašlo pet, šest - to je bio problem", konstatovao je Kuzmanović.

Komentari (0)