Đurđević Stamenkovski: Imate moju reč, do proleća ćemo imati gotov nacrt Zakona roditelj-negovatelj

Zakon roditelj-negovatelj jedna je od najvažnijih tema za hiljade porodica u Srbiji koje svakodnevno brinu o deci sa najtežim oblicima invaliditeta i kojima je sistemska podrška često jedina mogućnost da prežive dan, obezbede osnovne terapije i obavljaju brigu koja je fizički i psihički iscrpljujuća.

Upravo zato, emisija "Tražim reč" bavila se pitanjem gde je država danas, šta roditelji traže i da li novi zakon može da ponudi pravedno i dugoročno rešenje.

U studiju Newsmax Balkans bili su ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, Vukanova mama Marija Vidojević i Boris Bijelović, predsednik upravnog odbora udruženja Multiart, a putem video linka uključile su se i Sašina mama Tatjana Adamović, kao i članica UO NORBS Biljana Đorđević.

Razgovor koji je usledio otvorio je najdublje probleme koje porodice godinama pokušavaju da objasne institucijama, ali i strahove, očekivanja i predloge koji bi mogli da promene njihove živote.

Više od pet godina brige o bolesnom detetu

Marija Vidojević je ispričala da je bila duboko povređena kada je saznala da su se održavali sastanci koji se tiču njenog života i budućnosti njenog deteta, a da, kako kaže, ona nije bila pozvana niti imala mogućnost da učestvuje.

U svedočenju koje nikoga nije ostavilo ravnodušnim, navela je da su je nakon pet i po godina brige o Vukanu stigle bolesti poput Hašimota, problema sa pritiskom, aritmija i zaboravnosti, iako ima samo 34 godine.

Navela je da Vukan po preporuci lekarske komisije ima pravo na osmočasovnu podršku u vrtiću, školi i boravku, ali da, kako država nema dovoljno finansija, on to pravo ne ostvaruje.

Printscreen: Newsmax BalkansMarija Vidojević

Istakla je da u državnom sistemu njen sin može da dobije samo dva termina logopeda i dva termina defektologa nedeljno, što je nedovoljno, pa trenutno vežba sedam i po sati nedeljno, a ona mora da prikuplja novac putem SMS donacija da bi platila terapije.

Dodala je da je svoj život i karijeru žrtvovala kako bi svom detetu obezbedila funkcionalnost i dostojanstvo, a da za to nema nikakvu naknadu.

Uporedila je svoju situaciju sa sistemskim rešenjem hraniteljstva, ističući da bi neko drugi za brigu o njenom detetu primao platu, dok ona, kao majka, nema nikakva primanja.

"Ministarstvo nikada nije reklo 'ne' roditelju-negovatelju kao modelu"

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski odgovorila je da razume bol i ogorčenost, ali da je važno istaći da je pozivanje na sastanke bilo namenjeno prvenstveno onima koji su se ministarstvu direktno obratili pisanim putem.

Navela je da bi, da su pozvane sve majke, na sastanku bilo najmanje 20.000 ljudi, što je organizaciono nemoguće.

Istakla je da svi imaju pravo da učestvuju u procesu kroz javnu raspravu i da ministarstvo nikada nije reklo "ne" roditelju-negovatelju kao modelu, već "ne" lošim rešenjima koja bi mogla da dovedu do još većih nepravdi i diskriminacije.

Podsetila je da su sastanci u Beogradu trajali više od četiri sata, da je zatim održan i sastanak u Kragujevcu.

Navela je da je prvi sastanak radne grupe zakazan za 15. decembar i da je cilj da se do proleća završi nacrt zakona, zatim sprovede javna rasprava koja traje 30 dana, a potom uputi predlog Vladi i poslanicima.

Naglasila je da ministarstvo vidi ovaj proces kao zajedničku borbu.

"Ključno da se zakon donese što pre"

Boris Bijelović rekao je da ni njihovo udruženje nije bilo pozvano na sastanke, ali da to ne smatra problemom, jer ne očekuje da sva udruženja budu uključena istovremeno. Istakao je da svi rade na istom cilju i da predlozi zakona koje podržavaju različita udruženja većinom potpuno odgovaraju potrebama roditelja.

Naglasio je da je ključno da se zakon donese što pre, jer se, kako kaže, čeka već 12 godina, tokom kojih prethodni ministri nisu pokazali dovoljno interesovanja.

Naveo je i alarmantan podatak Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu da je u 2024. godini čak 35.700 osoba ostvarilo uvećanu tuđu negu i pomoć, što je porast od 2,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Printscreen: Newsmax Balkans

Objasnio je da su to sve deca i mladi koji će biti budući korisnici ovog zakona, a da sistem nema dovoljno kapaciteta.

Domovi su, prema njegovim rečima, prepuni, dnevnih boravaka nema dovoljno, a mnogi od njih ne primaju decu sa autizmom ili težim oblicima podrške. Naglasio je potrebu da se uključe i porodice iz svih krajeva Srbije.

Neophodan radni staž

Marija Vidojević je istakla da su se svi saglasili da roditelji-negovatelji treba da imaju radni staž, zdravstvenu knjižicu, minimalni dohodak i mogućnost fleksibilnog radnog vremena.

Takođe je naglasila da preporuke o ličnim pratiocima, asistentima i boravcima moraju da postanu zakonom zagarantovana prava, jer bez toga nijedna majka ne može ni da razmišlja o zaposlenju.

Postavila je pitanje hoće li centri za socijalni rad imati pravo da skraćuju sate pratnje, što se već dešava.

Ministarka je odgovorila primerom koji je, kako je navela, duboko zapamtila iz prethodne emisije "Tražim reč", gde je jedna majka rekla da se ne pita šta će biti s detetom kada nje ne bude, već šta će biti s njom ako se dogodi da dete ode pre nje.

Ministarka je istakla da sadašnji Zakon o socijalnoj zaštiti omogućava odlazak u penziju nakon 15 godina nege, ali je objasnila zašto predlog koji je bio u Skupštini nije bio dobar.

Upitala je šta bi bilo da dete premine nakon 14 godina i 300 dana, a roditelj izgubi pravo na sve.

Objasnila je i da predložene izmene nisu predviđale posebni zakon, već izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, koji se svakako menja i neće biti završen pre 2026. godine. Zato smatra da je poseban zakon jedino razumno rešenje.

Dodala je da je potpuno isključena mogućnost da roditelj-negovatelj ukida pravo deteta na tuđu negu i pomoć, jer to pravo pripada detetu, dok roditelj ima zasebno pravo.

Porodice u teškom siromaštvu

Vukanova majka je dodala da su, iako možda deluje da žive pristojno, mnoge porodice u teškom siromaštvu i da jedan roditelj koji ne radi nema nikakva primanja, što otvara i pitanje finansijskog nasilja.

Istakla je da se ne može čekati godinu dana rad radnih grupa kada je roditeljima pomoć potrebna odmah.

Boris Bijelović je istakao važnost sistemskih rešenja poput značajno većeg broja dnevnih boravaka, ličnih pratilaca i malih domskih zajednica koje funkcionišu bolje od velikih ustanova.

Objasnio je da udruženja poput njihovog opstaju zahvaljujući donacijama, a da su najvažniji programi oni koji omogućavaju socijalizaciju, putovanja, boravke i boravak u zajednici.

Naglasio je da u razvijenim društvima samo 13 odsto porodica sa osobom sa autizmom živi život sličan prosečnom, dok je u Srbiji situacija još teža zbog stigme.

Ministarka je na kraju poručila da duboko veruje da do Srpske nove godine može biti završeno 90 odsto posla radne grupe, ali da je svesna da proces može usporiti ukoliko se u diskusijama pojave oštra neslaganja. Ponovila je da je ovo ozbiljna i istorijska priča i da neće dozvoliti da se proces razvlači unedogled, navodeći da sve što pređe proleće smatra nedopustivim.

Dodala je da Ministarstvo već izdvaja ogromna sredstva za porodice, ali da novac nije suština već je suština dostojanstvo roditelja i prava koja će biti trajna. Predložila je da posle svake sednice radne grupe budu organizovani širi sastanci sa svim udruženjima, kako bi se sprečilo usporavanje procesa i kako bi svi bili potpuno informisani o svakom koraku.

Zaključak emisije ostavio je snažan utisak: roditelji žele zakon koji će im omogućiti da prežive, rade i brinu o svojoj deci.

Udruženja upozoravaju da se broj dece sa najtežim oblicima invaliditeta povećava iz godine u godinu, dok država poručuje da će do proleća imati nacrt zakona koji će doneti sistemsku promenu. Sve strane saglasne su u jednom: vreme ne sme biti izgubljeno, jer porodice ne mogu da čekaju još jednu deceniju.

Komentari (0)