"Femicidu gotovo uvek prethodi dugotrajan obrazac nasilja": Koliko su žene u regionu zaštićene od nasilnika

Pravnica Sigurne kuće u Beogradu Mina Grašić za Newsmax Balkans je objasnila da femicid u pravnom smislu označava ubistvo žene zato što je žena.

"To je ubistvo koje je motivisano polom, odnosno rodnom pripadnošću. Važno je naglasiti da u Srbiji femicid nije posebno krivično delo, već se ono tretira kod postojeće odredbe o ubistvu i teškom ubistvu", navela je naša sagovornica.

Grašić je naglasila da se kazne u Srbiji, pošto se femicid ne tretira kao zasebno krivično delo, kreću od 10 godina do kazne doživotnog zatvora.

Međutim, dodala je da iskustvo pokazuje da stroža kazna neće sprečiti nasilje.

"Doprineće boljoj situaciji, ali neće sprečiti nasilje, jer prevencija nije u papirima, već u brzini i kvalitetu rada institucija, odnosno u proceni rizika, zaštitnim merama, nadzoru nasilnika i kontinuiranoj podršci žrtvama. Kazna, nažalost, dolazi kad je već kasno. Zato žena mora da bude zaštićena pre nego što nasilje eskalira", podvukla je ona.

Grašić je istakla da u Srbiji ne postoji zvanična statistika femicida, uprkos brojnim zalaganjima organizacija, a podaci o ubistvima žena i dalje se prikupljaju iz medija.

Formirano je i posebno odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova za borbu protiv nasilja nad ženama, za šta je Grašić konstatovala da je važan korak, ali da na terenu i dalje postoje ozbiljne razlike u kapacitetima.

Printscreen: Newsmax BalkansMina Grašić

"Najugroženije su žene koje već duže žive u nasilnim odnosima, posebno kada govorimo o zatvorenim ili izolovanim sredinama gde je kontrola nad žrtvama i dalje vrlo jaka", podvukla je naša sagovornica u emisiji "Presek".

Dodala je da je u manjim sredinama stanje često i teže, kako zbog stigme, tako zbog straha od osude i nedostatka poverenja u institucije.

"Sa druge strane, u gradovima i urbanim sredinama institucije jesu dostupne, ali je opterećenost sistema velika i žene često i dalje ostaju nezaštićene", objasnila je Grašić.

Prema njenim rečima, uzroci femicida su duboko ukorenjeni u neravnopravnim odnosima moći muškaraca i žena, odnosno u tradicionalnim obrascima i društvenoj toleranciji nasilja.

"Femicidu gotovo uvek prethodi dugotrajan obrazac nasilja - da li je to psihičko, fizičko, ekonomsko, ili u današnje vreme digitalno nasilje", istakla je sagovornica Newsmax Balkans.

BiH: Femicid uveden kao krivično delo, ali kasne podzakonski akti

Poslednji slučaj femicida u Bosni i Hercegovini dogodio se pre desetak dana u Mostaru, kada je Aldinu Jahić iz Kalesije ubio fudbalski sudija A. K. On je odmah uhapšen i određen mu je pritvor do 30 dana.

Građani su na protestu ocenili da se ova tragedija ne bi dogodila da je sistem za zaštitu žrtava reagovao na vreme. Aktivisti kritikuju činjenicu da je ubica bio slobodan i bez nadzora, uprkos tome što je ranije protiv njega druga devojka podnela prijavu za nasilje.

Printscreen: Newsmax Balkans

U BiH je samo tokom prethodne dve godine ubijeno više od 35 žena. Prema statistici, svake godine u proseku bude ubijeno 11 žena. Ubice su najčešće partneri ili drugi muški članovi porodice.

Većina žrtava nikada ne prijavi nasilje zbog straha, srama, nepoverenja u institucije ili društva koje, kako tvrde analitičari, i dalje uporno traži krivicu u žrtvi, a ne u počiniocu.

Pre osam meseci su usvojene izmene Krivičnog zakona u Federaciji BiH, kojim je fenimicid okarakterisan kao krivično delo teškog ubistva koje povlači strože sankcije.

Printscreen: Newsmax Balkans

Pojedini zastupnici su naglašavali da zakon neće zaživeti bez 11 podzakonskih akata, koji kasne mesecima.

Trebalo je da oni budu usvojeni krajem septembra, ali većina još nije. Upravo ti akti propisuju direktne mehanizme podrške žrtvama i načine sprovođenja zakona na terenu, pa njihov izostanak direktno usporava primenu novih mera zaštite.

Severna Makedonija: Granica između porodičnog nasilja i femicida gotovo nevidljiva

Ubistvo 79-godišnje žene iz Štipa, koja je bila zatvorena, maltretirana i na kraju ubijena, četvrti je registrovani slučaj femicida ove godine u Severnoj Makedoniji. Tragični slučajevi, među kojima i ubistvo 31-godišnje Rosice iz Velesa, usred dana, još jednom upozoravaju na stravične posledice rodno zasnovanog nasilja.

Organizacije koje se bore protiv nasilja nad ženama upozoravaju da je granica između porodičnog nasilja i femicida gotovo nevidljiva i da je femicid jedan od najtežih oblika rodno zasnovanog nasilja.

Printscreen: Newsmax Balkans

Međutim, kako stručnjaci ističu, femicid nikad ne dolazi odjednom.

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Makedonije pokazuju da je od januara do juna ove godine registrovano 512 slučajeva krivičnih dela povezanih sa porodičnim nasiljem. Od toga žene čine 436 žrtava.

U istom periodu, MUP je primio 2.513 pritužbi u vezi sa porodičnim nasiljem, od čega se 2.234 odnosi na psihičko nasilje, 192 na fizičko, a 87 na ekonomsko.

Od ukupnog broja žrtava, 1.671 je žena, a 898 muškarci.

Prema podacima Nacionalne mreže za zaštitu žena od porodičnog nasilja, u poslednje tri godine u Severnoj Makedoniji je registrovano 12 slučajeva femicida. Najcrnja je 2023. godina, kada je registrovano šest ubistava žena usled rodno zasnovanog nasilja.

Crna Gora: Najmlađa žrtva imala 18 godina, najstarija 84

Od početka godine u Crnoj Gori zabeležena su četiri slučaja femicida, a u prethodnih sedam godina ubijeno je 19 žena. Najmlađa žrtva imala je 18 godina, a najstarija 84.

Inicijativu da femicid postane zasebno krivično delo pokrenule su nevladine organizacije i udruženja, a podržao ministar pravde Bojan Božović.

Kazne koje se preporučuju izmenama krivičnog zakonika kreću se od 10 do 40 godina, ali postavlja se pitanja da li bi i one pomogle da se smanji nasilje nad ženama.

Komentari (0)