Advokatica za Newsmax Balkans o akušerskom nasilju: Kome pacijentkinje treba da se obrate i u kom trenutku

Mijatović je istakla da slučajeva akušerskog nasilja ima mnogo u poslednje vreme, ali ohrabruje to što se, kako je navela, sve više žena i cele porodice odlučuju da prijave i uđu u borbu zaštite svojih prava.

Govoreći o proceduri postupka, Mijatović kaže da postoji unutrašnja i spoljna kontrola u zdravstvenim ustanovima u kojima je prijavljen slučaj.

"Ta unutrašnja kontrola znači da kolege koje rade u istoj zdravstvenoj ustanovi sprovode unutrašnji nadzor stručnog rada svojih kolega, ali negde sadržina i zaključak takvih unutrašnjih kontrola bude da je sve u redu, da je sve urađeno u skladu sa strukom i naukom. Postoji i spoljna kontrola, za to je nadležno Ministarstvo zdravlja, imenuju se posebni nadzornici iz određene struke i tu takođe imamo često zaključke da je sve u redu. Međutim iz činjeničnih stanja vidimo u stvari da nije sve u redu", pojasnila je Mijatović u jutarnjem programu "Otvori oči".

Prema njenim rečima, pacijenti koji smatraju da su im povređena prava podnose inicijativu, odnosno zahtev da se pokrene stručni nadzor. Iz prakse, kako je navela, dosad nikada to nije išlo po službenoj dužnosti.

Na pitanje kakav uglavnom bude epilog tih izveštaja, Mijatović je istakla da oni najčešće imaju onu čuvenu rečenicu - da je sve u redu.

"Nemamo epilog u smislu da je utvrđena neka povreda, greška i šta bi trebalo uraditi. Ukoliko se utvrdi da postoji potreba da se nešto promeni, to su uglavnom neke tehničke stvari, na primer potrebno je da naučite kako da razgovarate sa pacijentima, ali nikada suštinski. Mogu u promilima da kažem da se ne utvrdi konkretno da je bila neka stručna greška", ukazala je sagovornica Newsmax Balkans.

Pacijentkinje ne znaju kome da se obrate i kada

Kako je navela, postoje propisi, razni mehanizmi koji bi trebalo da štite naša prava.

"Ono što je najveći problem je naše neznanje koji su to mehanizmi, kome da se obratimo, u kom trenutku. Dakle, nekada se desi da vam se neko javi, na primer i posle pet godina, kada je već nastupila zastarelost, pa ne možete da pokrenete skoro ni jedan postupak", rekla je Mijatović.

Foto: Newsmax Balkans

Odgovarajući na pitanje kome pacijenti treba da se obrate, Mijatović je navela da je to savetnik za zaštitu prava pacijenata.

"Informacije o savetniku bi trebalo da stoje u svim zdravstvenim ustanovama, u hodnicima", rekla je advokatica.

Obavezno tražiti svu medicinsku dokumentaciju

Komentarišući slučajeve sa smrtnim ishodom i podnošenjem krivične prijave, Mijatović kaže da je u tim postupcima jako bitno veštačenje.

"Mi imamo veštake koji su na listi, odnosno u registru Ministarstva pravde i tu je problem što se ipak kolege čuvaju. Dakle, mi nemamo neko posebno telo tih veštaka, posebno lekara, to ne postoji. To su lekari koji rade u nekim zdravstvenim ustanovama i onda, pošto smo mala zemlja i nemamo toliki broj zdravstvenih ustanova, često se desi da ta veštačenja ne budu objektivna i ne budu racionalna, nego opet nekako vidimo da se pokušava manipulacija činjenicama i medicinskom dokumentacijom", naglasila je Mijatović.

Takođe, istakla je da postoje primeri prepravljanja medicinske dokumentacije.

"Menja se sadržina, veliki je problem sa načinom kako ćete da dobijete svoju medicinsku dokumentaciju. Da biste videli koji se podaci nalaze u toj medicinskoj dokumentaciji, morate da posedujete svu dokumentaciju, a zdravstvene ustanove još nisu naučile da sve to moraju da vam daju", ukazala je Mijatović.

Kada je u pitanju zastarevanje slučaja, advokatica je istakla da su u lekarskim slučajevima ti rokovi mnogo kratki da biste pokrenuli postupak.

"To morate da uradite u roku od godinu dana od trenutka kada je bio događaj, a u roku od dve godine ceo postupak pred lekarskom komorom mora da se okonča, posle toga ulazi u apsolutnu zastaru i tada su vama vezane ruke što se tiče ishoda", zaključila je Mijatović.

Komentari (0)