Treba li Srbiji javni registar silovatelja: "Omogućio bi policiji da ih bolje prati, uglavnom je reč o povratnicima"

Kada je reč o seksualnim prestupnicima, oni su posle izvršenja zatvorske kazne potpuno slobodni građani, što nije slučaj sa pedofilima i s obzirom na to da postoji registar pedofila u našoj zemlji, postavlja se pitanje zašto ne postoji javni registar i silovatelja.

Registar bi podrazumevao propisivanje određenih mera koje bi silovatelj morao da poštuje po izlasku iz zatvora.

Neke od tih mera jesu kontinuirano javljanje policiji, bila bi mu izdata zabrana prilaska žrtvama, bile bi propisane i posebne mere praćenja od strane Centra za socijalni rad.

"Uveo bih meru obaveznog javljanja"

Prema rečima bivšeg pomoćnika načelnika UKP Dejana Radenkovića, registar bi zapravo omogućio konkretnije i preciznije podatke o silovatelju i njegovoj ličnosti, što bi policiji omogućilo da može bolje da ga prati da bi sprečili ponavljanje istog krivičnog dela, s obzirom na to da podaci kažu da 40 odsto seksualnih prestupnika ponovi isto krivično delo odmah posle izlaska iz zatvora.

"Bilo bi dobro da postoji registracija takve osobe, registar koji sadrži određene podatke i karakteristike za tu osobu - kada je izvršio krivično delo, da li postoje neke specifičnosti na njegovom telu, koje su mu navike i tako dalje. Sa druge strane, bilo bi dobro da sadrži mere koje treba da se preduzimaju, odnosno mere kojih on treba da se pridržava kada izađe na slobodu", naveo je on za Newsmax Balkans.

Dodao je da bi se na taj način vršila kontrola tih ljudi.

"Statistika govori da su to uglavnom povratnici. Uveo bih, pre svega, meru obaveznog javljanja, godinu, dve, tri ili pet, u zavisnosti od mera koje pre svega zakon propiše, a isto tako i sud", naglasio je Radenković.

"Prestupnik može da bude targetiran od okoline po izlasku iz zatvora"

U mnogim zemljama već postoji registar silovatelja. U Nemačkoj silovatelj po izlasku iz zatvora ima kontinuiranu kontrolu i praćenje policije u narednih pet ili više godina.

U Kanadi silovatelji imaju doživotnu zabranu ulaska u institucije i ustanove u kojima su deca i oni u registru ostaju zabeleženi doživotno, a u Sjedinjenim Američkim Državama je registar silovatelja javan.

Nameće se pitanje da li registar silovatelja treba da bude javan ili ne.

Naš sagovornik je protiv toga da registar bude javan jer smatra da se silovatelji po izlasku iz zatvora suočavaju sa određenim socijalnim problemima i targetiranjem, što bi moglo da dovede i do kontraefekta ukoliko bi podaci o silovatelju bili javno poznati i da bi upravo taj kontraefekat bio i ponavljanje krivičnog dela.

Printscreen: Newsmax Balkans

Radenković smatra da je dovoljno da policija zna sve podatke o silovatelju i o njegovom daljem kretanju i praćenju kako bi se sprečilo ponavljanje istog krivičnog dela.

"Postoji puno razloga zašto mislim da ne treba da bude javan, jer prestupnik može da bude targetiran od okoline, može da dođe do neke odmazde, napada na tu osobu, iako zaista mislim da treba da budu neprestano pod kontrolom. U slučaju da postoji registar i da postoje obavezne mere kojih mora da se pridržava, onda bi nadležni organ znao gde se on nalazi", zaključio je Radenković.

U našem zakoniku postoji registar koji je za silovatelje koji su silovanje izvršili nad maloletnim licima, što zapravo i pokazuje da kada postoji problem, postoji i dovoljno šanse i volje da se na njemu radi i da se nešto promeni, pa je sada samo pitanje da li kada je reč o silovateljima koji krivično delo izvrše nad punoletnim osobama, postoji volja da se taj registar napravi.

Komentari (0)