Srbija usvojila Zakon o porezu na gasove sa efektom staklene bašte: Šta on predstavlja i kakva "pravila igre" donosi

Kakva "pravila igre" donosi ovaj porez?

Uvođenjem ovih domaćih pravila, tona ugljenika koja se oslobodi pri proizvodnji električne energije, gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva i cementa koštaće četiri evra, u skladu sa principom "emiter/zagađivač plaća". Ali kakve veze ima CBAM sa time?

CBAM se odnosi na prekogranično oporezivanje uvoznih dobara u Evropskoj uniji (EU), a pri čijoj se proizvodnji oslobađa velika količina ugljen-dioksida.

Obuhvata iste proizvode kao i novi zakon kod nas, plus vodonik, a od 1. januara 2026. godine počinje da važi za zemlje van EU, uključujući Srbiju, Kinu, Tursku, Indiju, Sjedinjene Američke Države (SAD, piše Klima 101.

Tona gasova sa efektom staklene bašte naplaćuje se 60-80 evra 

Ipak, važno je naglasiti da CBAM ne plaćaju izvoznici poput Elektroprivrede Srbije (EPS), već uvoznici dobara na teritoriju EU.

U slučaju da u zemlji iz koje proizvodi dolaze kompanije već plaćaju nacionalni porez, iznos CBAM se umanjuje za taj iznos što bi za nas značilo umanjenje od četiri evra.

Konkretno, uvoznici kupuju posebne sertifikate za svaku tonu ugljen-dioksida ugrađenog u uvezeni proizvod. Ovi sertifikati predstavljaju ekvivalent emisionih dozvola u Sistemu EU za trgovinu emisijama (ETS) - na osnovu kojeg se formiraju i cene u sklopu CBAM.

Tona gasova sa efektom staklene bašte trenutno se naplaćuje između 60 i 80 evra po toni, ali ovo varira i u budućnosti bi moglo da bude još skuplje. Prikupljeni novac odlazi u budžete EU i država članica.

Glavni cilj je da se za robu iz uvoza izjednače "pravila igre" sa proizvodima iz EU, a koji već podležu ETS, te da se na taj način pomogne teškoj industriji u državama članicama.

Bez obzira na to ko plaća CBAM, ovaj porez znatno poskupljuje uvoz što našu privredu čini manje konkurentnom imajući u vidu naše dugogodišnje zaostajanje u energetskoj tranziciji i posledičnu ogroman karbonski intenzitet domaće proizvodnje, posebno kada je reč o struji.

Nacionalni porez treba da umanji iznos CBAM

Ovde na scenu stupa nacionalni zakon: on bi trebalo da umanji iznos poreza koji će plaćati uvoznici u EU, trenutno za četiri evra, dok bi postepeno to trebalo da se izniveliše sa samim CBAM.

Povrh toga, kako se navodi u samom zakonu, kroz ovaj fiskalni mehanizam obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike Srbije (za razliku od CBAM-a koji ide EU) "koja se mogu iskoristi za podsticanje investicija u vezi sa zelenom tranzicijom".

Međutim, ovakva konstrukcija ne nudi garanciju da će novac zaista biti usmeren preko potrebnom prelasku na obnovljive izvore. Mogućnost nenamenskog trošenja poreza bio je jedan od razloga za kritike koje su nacrtu samog zakona uputile nevladine organizacije u oktobru ove godine.

Naposletku, ovaj zakon dolazi u zadnji čas dok CBAM vreba iza ćoška. Ali nisu ove evropske dažbine došle kao grom iz vedra neba: predlog politike spreman je još odavno, a EU je dogovor o prvom prekograničnom porezu na ugljenik na svetu postigla u decembru 2022.

U međuvremenu, industrije podložne CBAM su od 1. oktobra 2023. prolazile kroz tzv. prelazni period: naše kompanije bile su u obavezi da vrše monitoring i dostave podatke o emisijama svojim uvoznicima u EU. Uvoznici bi potom Evropskoj komisiji podnosili kvartalni izveštaj putem Prelaznog registra.

Drugim rečima, Srbija je imala minimalno tri godine da pripremi zakon, kao i da smanji udeo fosilnih goriva u energetskom miksu. Ovo prvo finalizovano je 3. decembra 2025, usvajanjem Zakona o porezu na gasove sa efektom staklene bašte, manje od mesec dana pred primenu CBAM, dok se oko potonjeg i dalje okoliša - termoelektrane na ugalj ostaju neprikosnoveni, prljavi vladari naše energetike sa preko 60 odsto proizvedene električne energije.

Najteži udarac pretrpeće EPS

Prema izveštaju Instituta za ekonomiju klime (I4CE), zaključno sa 1. majem ove godine, ukupno 78 instrumenata primenjuju cenu na emisije ugljenika širom sveta, od čega su 43 porezi na ugljenik i 35 deo sistema za trgovinu emisijama, ukljčujući tu i evropski.

Suočene sa pretnjom od CBAM, ali i od klimatskih promena, proteklih godina nekoliko zemalja uvelo je sopstvene poreze: primera radi, u Kini je u toku zvanično proširenje nacionalnog sistema za trgovinu emisijama na čelik, aluminijum i cement.

S obzirom na to da od ranije pokriva proizvodnju struje, u mehanizam za oporezivanje nakon proširenja biće uključeno preko polovine emisija ugljenika u vodećem svetskom emiteru.

Među pripremljenima su i Japan, Tajland, Australija i Argentina, dok su zemlje poput Turske, Indije i Brazila - kao neki od najvećih trgovinskih partnera EU - izradile zakonodavne okvire.

Srbija se i sama napokon pridružuje listi zemalja sa sopstvenim porezom na ugljenik koja je, prema podacima, u maju brojala 44 članice. Ali zbog prvobitne niske cene, to ne znači da uvođenje CBAM neće koštati našu privredu.

Foto: Envato

Kako je pokazala ranija analiza Fiskalnog saveta, najteži udarac pretrpeće EPS, ne samo zbog visokog karbonskog otiska njihove robe, već i zato što se od samog početka na cene struje plaćaju "pune" cene CBAM sertifikata usklađene sa ETS emisionim dozvolama.

Samo tokom 2026, troškovi za EPS bili bi oko 180 miliona evra, proračunali su stručnjaci Fiskalnog saveta. S obzirom na to da EPS trenutno na godišnjem nivou prihoduje oko 200 miliona evra od prodaje električne energije u EU, to znači da bi CBAM vrlo lako i vrlo brzo obrisao celokupni prihod od izvoza, izolovao EPS i drastično mu uticao na poslovanje.

Prema ocenama Fiskalnog saveta, sasvim je moguće da se taj gubitak izvoza "prelije" na subvencionisanu cenu struje koju plaćaju domaćinstva, što bi moglo da dovede do poskupljenja od 50 odsto.

Trenutne koristi i budući planovi

Ipak, moramo uzeti u obzir da novi zakon poboljšava situaciju.

Prema aktuelnim cenama emisionih dozvola i posledično sertifikata, četiri evra nacionalnog poreza podmirilo bi CBAM za sve proizvode koje izvozimo izuzev struje, barem u prvim godinama. Mada nije propisano zakononom, u svetlu strateških dokumenata i evropskih integracija, očekuje se i povećanje domaćeg oporezivanja što bi nam omogućilo da pratimo korak sa procentualnim rastom CBAM.

Iz Fiskalnog saveta kažu da je upravo ovo pogodnija i jednostavnija opcija za Srbiju u odnosu na uspostavljanje bilo nacionalnog, bilo nadnacionalnog sistema za trgovinu emisijama.

Foto: Envato

"Ukoliko, u skladu sa strateškim planovima, poreska stopa bude četiri evra po toni u 2027. godini, a 40 evra po toni emisija u 2030. godini", pišu autori izveštaja na osnovu svojih preliminarnih proračuna, "ostvareni javni prihodi bi mogli da iznose oko 0,15 odsto BDP u prvoj godini, a oko 1,2 odstoBDP-a u 2030. godini".

Ali ovo dolazi sa svojom cenom: uprkos tome što će porez na ugljenik u Srbiji doprineti prikupljanju dodatnih javnih prihoda i smanjiti obaveze u pogledu CBAM za izvezene proizvode, ukupno opterećenje privrede biće više s obzirom na to da bi porezom bile obuhvaćene sve emisije nastale tokom procesa proizvodnje, a ne samo u proizvodnji dobara iz izvoza, naglašava Fiskalni savet, iznoseći konkretne brojke:

"U slučaju da su preduzeća u mogućnosti da za ceo iznos uvedenog poreza povećaju cene svojih proizvoda, najveći rast cena mogao bi se očekivati kod električne energije (u proseku za 20-30 odsto), zatim cementa (za oko 25 odsto) i gvožđa i čelika (za oko sedam odsto)".

Komentari (0)