Mladi čuvar starog zanata: Miloš (28) iz okoline Vranja ručno pravi kazane i veruje u opstanak tradicije

U Donjem Neradovcu kod Vranja, gde je nekada gotovo svaka druga kuća imala svog majstora za bakar, danas je ostao samo jedan mladi čovek koji se bori da stari zanat ne izumre.

Miloš Antić, u svojoj maloj radionici, ručno izrađuje kazane za rakiju i druge bakarne posude. Bavi se zanatom koji se u njegovoj porodici prenosio generacijama.

Posao je učio od dede, a kako kaže, ljubav prema bakru došla je postepeno.

"Završio sam srednju školu, treći stepen. Deda kaže: 'Ajde dođi da pomažeš malo'. Počeo sam tako, pomalo, kad sam imao 18 godina. Učio sam, radio, počeo da zarađujem za sebe", priseća se Miloš.

Još kao dete gledao je dedu kako kuje metal, ali tek kasnije je, kaže, zavoleo posao.

Danas, dvadesetak godina kasnije, ima sopstvenu radionicu.

"Pre dve godine otvorio sam samostalno", kaže ponosno.

Zanat bez slobodnog dana

Kazandžijski posao je težak, naporan i zahteva mnogo vremena. Kada je sezona, radi se od jutra do mraka.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Kad je sezona, radi se od sedam do sedam. Baš težak posao", kaže Miloš ne skrivajući težinu zanata.

Jedan kazan, u zavisnosti od veličine, izrađuje se od 10 do 15 dana i sve potpuno ručno. Radi modele od 30 do 150 litara, a kako kaže, sve što napravi ima kupca.

"Mesečno mogu da uradim dva kazana. Pošto je sve ručno, ne može brže. Ćale pomaže, ali ja sam tu najviše da se sve odradi", objašnjava.

Kupci su uglavnom domaćinstva i male porodične destilerije. Traže kazane za rakiju, za mast, pa čak i specijalizovane bakarne posude.

"Većinom su to kazani oko 100 litara, ali radim i manje i veće, kako ko naruči", veli mladi kazandžija.

Prvi kazan - prvi zarađen dinar

Svoj prvi kazan izradio je oko 2013. godine.

"Bio je super osećaj. Bilo mi je baš dobro kad sam prvi put zaradio svoj dinar", priča Miloš.

Kaže da se mladi sve ređe opredeljuju za zanat.

"Teško, teško se odlučuju. Kažu da je težak posao, prljav, naporan. I jeste, ali mora da se radi", konstatuje.

Ipak, ljubav ga je "vukla napred".

"Na početku nije bilo tako, ali kako sam počeo da radim, sve više ulaziš u posao. Dopadne ti se, zavoliš ga", dodaje.

Skupi materijali, ali dug vek trajanja

Materijal nabavlja u Srbiji, najčešće bakarni lim iz Užica.

"Kažu da su kazani skupi, ali prihvate cenu i kupe. Ovo praktično nema rok trajanja, samo treba da se vodi računa. Ne mora čovek da kupuje novi", objašnjava.

Osim kazana, izrađuje i kotliće za riblju čorbu, od pet do pedeset litara, kao i hladnjače, kace i druge posude po želji kupaca.

Printscreen: Newsmax Balkans

A radi i popravke.

"Popravljam kace, kotliće, prskalice... Sve to radim preko cele godine. Kad dođe sezona, naručuje se za narednu", dodaje.

Nada za budućnost

Iako je zanat jedan od najstarijih, Miloš ističe da u ovom kraju više gotovo da i nema kazandžija.

"Izumire zanat. Stari je zanat, ali izumire. Ipak, nadam se da će moja porodica nastaviti tradiciju. Imam sina od dve godine i voleo bih da nastavi. Nadam se da će da ga zavoli", kaže mladi majstor uz osmeh.

U svetu u kojem ručni rad sve češće zamenjuju mašine, Miloš Antić stoji sam nad svojim radnim stolom, skupljajući varnice koje se razlete sa užarenog metala. Njegov rad više je od zanata, to je borba da se ne zaboravi nasleđe koje se ne meri zaradom, već generacijama.

Jer kada nestane majstor, nestaje i zanat, a sa njim i mali, ali dragoceni deo našeg identiteta.

Komentari (0)