U Srbiji raste broj prozjumera: Više od 6.200 kupaca sada proizvodi struju

Najviše je domaćinstava koja su postavila solarne panele, ali struju proizvode i preduzeća, škole, vrtići, benzinske pumpe, pa čak i crkve i državne institucije.

Uz rast broja prozjumera, u planu je primena i novih pravila obračuna električne energije, koja donose takozvani neto-obračun.

Iako interesovanje za solarne panele raste, mnogi građani i dalje imaju dileme - od početnih troškova do toga koliko je ulaganje zaista isplativo. Prozjumeri koji su već prošli ceo proces kažu da je ključ u boljoj informisanosti, ali i u državnim podsticajima koji značajno olakšavaju odluku.

Printscreen: Newsmax Balkans

Nebojša Margetić, predsednik Udruženja vozača električnih automobila je rekao za Newsmax Balkans da bi trebalo više raditi na edukaciji i informisanju ljudi o ovom pitanju.

"Država je učinila dosta po tom pitanju, dali su mogućnost subvencionisanja tih prozjumerskih elektrana do 10 kilovata čak i do 50 odsto i u onim opštinama i lokalnim samoupravama koje su se uključile u taj program i to je značajan podsticaj koji jako povećava isplativost solarnih elektrana, odnosno skraćuje njihov period u kom se one otplaćuju i postaju rentabilne za potrošače", objasnio je Nebojša Margetić.

Uz rast broja prozjumera, menjaju se i pravila

Novi sistem takozvanog neto-obračuna drugačije vrednuje višak električne energije koji se predaje u mrežu, zbog čega među građanima koji već proizvode struju ima i pitanja i neizvesnosti.

Margetić je naveo da oni koji ove godine postanu prozjumeri mogu koristiti višak proizvedene struje kao kredit za zimski period, kada je proizvodnja manja zbog kraćih dana i manje sunca.

Printscreen: Newsmax BalkansNebojša Margetić

Taj višak se kasnije, kako je objasnio, troši po principu "kilovat za kilovat", i sistem predivđa da će se svakog meseca vršiti obračun i plaćanje.

"Elektroprivreda će plaćati prozjumerima proizvedenu struju koju su više proizveli ali po nekoj ceni koja je niža od one cene po kojoj oni plaćaju struju Elektroprivredi. Tako da, preporuka je svima koji mogu da se uključe u sistem prozjumera da to urade po ovom starom sistemu jer to skraćuje period otplate elektrane odnosno povećava njenu isplativost" naglasio je Nejbojša Margetić za Newsmax Balkans.

Dok pojedina domaćinstva planiraju kada i kako da uđu u sistem prozjumera po starom ili novom obračunu, u privredi se vodi nešto šira priča. Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i zelena agenda predstavljaju dugotrajan i skup proces, posebno za veće kompanije, dok mikro i mala preduzeća često nemaju iste resurse da se brzo prilagode novim zahtevima i tržišnim pritiscima.

Ograničeni kapaciteti

Ekonomista Bojan Stanić, iz Privredne komore Srbije je za Newsmax Balkans rekao da prelazak na obnovljive izvore energije i "zelenu agendu" predstavlja skup i dugotrajan proces.

Kako je istakao, zbog toga velike kompanije, koje imaju veća finansijska sredstva, imaju više mogućnosti da učestvuju u toj transformaciji, dok mikro i male firme imaju ograničenije kapacitete. 

"Sada je pritisak i karbonskih taksi iz EU i vidimo da će to početi da se naplaćuje od februara 2027. godine i upravo iz tog razloga mnoge kompanije se jednostavno prilagođavaju kroz povećanje obnovljivih izvora energije u strukturi". zaključio je Bojan Stanić.

Bilo da je reč o domovima sa solarnim panelima ili o velikim kompanijama koje prilagođavaju svoje poslovanje zelenoj agendi, Srbija polako ali sigurno ulazi u eru obnovljivih izvora energije.

Podsticaji, edukacija i jasna pravila obračuna ključni su da ulaganja budu isplativa, dok šira energetska tranzicija predstavlja izazov, ali i priliku za sve učesnike na tržištu struje.

Jasno je da svaki kilovat proizvedene energije doprinosi ne samo računima pojedinaca, već i dugoročnoj energetskoj stabilnosti i zelenijoj budućnosti zemlje.

Komentari (0)