Ko sme da snima, koga i pod kojim uslovima

Kamere za video-nadzor prvobitno su zamišljene da štite bezbednost. Međutim, sve češće se koriste i van te svrhe.

Snimci sa nadzornih kamera danas završavaju u privatnim Viber i WhatsApp grupama, a u najgorem slučaju i na društvenim mrežama.

I dok kamere mogu da budu od velike koristi kada se nešto dogodi, problem nastaje kada snimaju više nego što je to zakonom propisano.

Ako se u ovom trenutku osvrnete oko sebe, velika je verovatnoća da vas snima bar jedna kamera.

Gde prestaje pravo na bezbednost

Advokat Dušan Mijatović istakao je za Newsmax Balkans da u Krivičnom zakoniku piše da snimanje jeste dozvoljeno, ali da ne sme da se zadire u privatnost.

Dodao je da ako nadzorna kamera snima nečije dvorište, to se u pravilu ne smatra zadiranjem u privatni život.

"Međutim, ako kamera snima direktno kroz prozor stana ili omogućava uvid u unutrašnjost kuće, tada je reč o povredi privatnosti. Ljudi često misle da je dozvoljeno sve što njima odgovara, ali zakon to vrlo jasno ograničava", rekao je Dušan Mijatović.

Printscreen: Newsmax BalkansDušan Mijatović

I upravo u praksi nastaje najveći problem.

Prema podacima Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, najveći broj pritužbi građana poslednjih godina odnosi se upravo na video-nadzor.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, naglasio je da u važećim zakonima ne postoji definisan pojam video nadzora.

"U važećim zakonima ne postoji izričito definisan pojam video-nadzora. Ipak, podaci iz prethodnih, ali i pretprošle godine, pokazuju da se građani najčešće žale upravo na obradu svojih podataka o ličnosti putem sistema video-nadzora", rekao Marinović.

Sa bezbednosnog aspekta, video-nadzor ima smisla samo ako je proporcionalan riziku.

Kamere mogu da snime imovinu i zajedničke delove objekata, ali ne privatne posede, ulaze u stanove ili radna mesta zaposlenih. Kada se nadzor koristi za praćenje ponašanja ili učinka ljudi, to prestaje da bude zaštita i postaje zloupotreba.

"Kamere ne smeju da budu alat za kontrolu radnika"

Predsednik Strukovnog udruženja sektora bezbednosti Dejan Milutinović upozorava da poslodavci često koriste video-kamere kao sredstvo kontrole zaposlenih, što zakonom nije dozvoljeno.

Prema njegovim rečima, nadzor ima smisla u prostorima sa većim vrednostima, ali ne i na svakom radnom mestu.

Printscreen: Newsmax Balkans Dejan Milutinović

"Video-nadzor ima smisla tamo gde postoje veće vrednosti: u blagajnama, menjačnicama, magacinima ili prostorima sa vrednosnom opremom. Ne i na radnom mestu svakog zaposlenog", zaključio je Milutinović.

Da bi sistem video nadzora bio legalan podrazumeva da mora biti "priveden nameni". Za pravna lica i preduzetnike to podrazumeva procenu rizika, plan obezbeđenja, angažovanje licenciranih firmi i prijavu sistema MUP.

Stambene zajednice moraju da imaju odluku skupštine stanara i jasno definisanu svrhu snimanja. Fizička lica mogu da postave kamere za lične potrebe, ali samo dok ne snimaju javne površine ili zadiru u  tuđu privatnost. U suprotnom, i oni ulaze u zonu zakonske odgovornosti.

Zloupotrebe se kažnjavaju. Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti,  najavio je, do kraja godine, izmene zakona koje bi trebalo jasnije da povuku granicu između bezbednosti i privatnosti.

Komentari (0)