Veštačka inteligencija i čovek: Ko koga oblikuje

U razgovoru su učestvovali profesor Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije Đorđe Petrović, kao i gosti koji su iz različitih uglova ukazali na potencijale, ali i rizike ubrzanog tehnološkog razvoja.

Govoreći o upotrebi veštačke inteligencije u praksi, Vukašin Stojkov, generalni direktor STARTIT, istakao je da među "običnim" IT radnicima AI i dalje nije dovoljno zastupljen.

"Stvar koja me brine jeste šta se dešava u situaciji kada svi naši IT profesionalci ostanu bez posla jer nisu na vreme počeli da koriste AI, a ostatak sveta je u manjoj ili većoj meri prešao na to", rekao je Stojkov, naglasivši da je ključno da se društvo sa veštačkom inteligencijom suoči na vreme. 

Printscreen: Newsmax BalkansVukašin Stojkov

Što vreme više prolazi, više zaostajemo

Na to se nadovezao Ivan Bildi, stručnjak za digitalni marketing, koji je upozorio da način na koji veštačka inteligencija komunicira često dovodi do pogrešnih zaključaka.

"Iako ti alati komuniciraju kao ljudi, oni nemaju entitet. Ne treba da ih posmatramo kao ličnosti", rekao je Bildi, ističući da globalno upravo IT i marketing prednjače u upotrebi veštačke inteligencije.

Prema njegovim rečima, problem nije u mogućnostima tehnologije, već u njenoj primeni.

"Kulturološki, ne volimo inovacije i ne volimo ništa novo. Kao takvi, teže prihvatamo promene. Što vreme više prolazi, više zaostajemo. Danas su globalno uvek veće mogućnosti nego primena, ali je problem što se mi pitamo da li uopšte probati", rekao je Bildi.

Mladi su znatiželjni i lako prihvataju nove tehnologije

O ulozi veštačke inteligencije u obrazovanju govorio je Đorđe Petrović, naglašavajući da mlade ne treba sputavati u korišćenju novih tehnologija.

"Mladi su znatiželjni i lako prihvataju nove tehnologije i tu smo samo da ih usmeravamo", rekao je Petrović, dodajući da je veštačka inteligencija alat koji je dobrodošao u učenju. Kako je naveo, brzina razvoja tehnologije menja i sam obrazovni proces.

Printscreen: Newsmax BalkansĐorđe Petrović

"Nastavu koju sam držao prošle godine ne mogu da držim ove godine jer se stalno pojavljuju novi alati", rekao je on.

Petrović je istakao i da je vreme u kojem živimo idealno za učenje i da ne vidi ništa loše u tome da učenici koriste ChatGPT, pa čak i da proveravaju gradivo koje im je predavano.

"Treba kritikovati veštačku inteligenciju, davati joj povratnu informaciju i unapređivati je. Nijednu tehnologiju ne bih striktno karakterisao kao dobru ili lošu, sve se svodi na to na koji način je koristimo", rekao je on, uz naglasak da veštačka inteligencija ne sme da zameni lekare niti ljudsku odgovornost.

Tema odgovornosti i bezbednosti otvorena je i pitanjem da li veštačka inteligencija može nekoga navesti na samoubistvo. Vukašin Stojkov je rekao da je to tehnički moguće, ali da postoje jasne granice.

"Ako pogledamo činjenicu da skoro milijardu ljudi mesečno koristi veštačku inteligenciju i da za sve ove godine postoji jedan slučaj suicida, to je tragično, ali mogu da zamislim gore ishode na tu količinu korišćenja. Ono što sigurno ne može jeste da da savet – ej, ubi se", rekao je Stojkov.

Na opasnosti oslanjanja na nepouzdane informacije i emotivne veze sa mašinama ukazala je psihološkinja Dunja Glavonjić, ističući da su ljudi prirodno usmereni na povezanost.

"Ljudi su podešeni da im je potrebna povezanost, pa je traže čak i sa mašinom. Veliki problem današnjice je usamljenost, a kada pokušavamo da se protiv nje borimo telefonom ili računarom, dodatno produbljujemo problem", rekla je ona.

O pitanju privatnosti govorio je Denis Tul, konsultant za IT pravo, naglašavajući da je ona ozbiljno ugrožena u digitalnom dobu

"Pre zakona dolaze moralna pravila, ali moramo da znamo da je život uvek brži od prava", rekao je Tul.

Printscreen: Newsmax Balkans

Iz ugla umetnosti i kreativnosti, multidisciplinarni umetnik Rikardo Druškić poručio je da se tehnologije ne plaši.

"Volim da eksperimentišem. Umetnost mora da se razvija i za to je potrebno upravo eksperimentisanje", rekao je on. 

U okviru emisije postavljeno je i pitanje šta bi ChatGPT, kao alat veštačke inteligencije, "voleo" da ljudi znaju o njemu.

Odgovor je glasio: "Ja nisam odgovor. Ja sam početak razgovora".

Veštačka inteligencija može da pomogne da mislimo brže, ali ne sme da misli umesto nas. Može da olakša život, ali ne sme da zameni odnos, dijalog i brigu među ljudima. Veštačka inteligencija je alat, a odgovornost za njenu upotrebu ostaje isključivo na čoveku.

Celu emisiju "Tražim reč" možete pogledati u videu:

 

Komentari (0)