Klimatske promene, nelojalna konkurencija, nove bolesti: Da li će opstati pčelarstvo u Srbiji?

Statistike pokazuju da se najveći broj košnica po glavi stanovnika nalazi upravo u Srbiji. Ipak, pčelarstvo je kod nas, ali i u regionu u krizi. 

"Olako se shvatilo jedno tako lepo, a zahtevno zanimanje kao što je pčelarstvo. Svi bi da se bave pčelarstvom bez unapređivanja i kvaliteta. Vremena su se promenila, kao i vremenski uslovi, došlo je i mnogo novih bolesti o kojima treba voditi računa, a podršku za neki stručan monitoring pčelari nemaju", istakao je predsednik Beogradskog udruženja pčelara (BUP) Stanko Rajić. 

Foto: Newsmax BalkansStanko Rajić

Dodaje da broj košnica nije isto što i stabilno pčelarstvo.

"Samo otvori košnicu i uzmi med"

Klimatske promene, dugi sušni periodi, nagle promene temperature i nove bolesti pčela učinile su da se ovaj posao iz tradicionalnog zanata pretvori u rizičnu proizvodnju koja zahteva stalno usavršavanje.

Pčelar David Mardešić navodi da deo javnosti i dalje romantizuje ovu granu. 

"Samo otvori košnicu i uzme med", slikovito objašnjava Mardešić za Tražim reč. 

Dodaje da je stvarnost daleko kompleksnija, a da za jedan kilogram meda, pčele moraju da posete nekoliko miliona cvetova.

"Moraju da prelete preko 160 hiljada kilometara, da bi sakupile dovoljno nektara, prebacile i pretvorile u med. Preko tri hiljade pčela radi celog svog života da bi došle do tog jednog kilograma meda. Mnogo vremena i truda je potrebno i zato mislim da bi trebalo malo više da cenimo tu jednu kašiku koju konzumiramo redovno", napomenuo je naš sagovornik.

Iza svake kašike meda stoje milioni preleta, hiljade pčela i meseci rada jednog pčelara koji brine da svaka zajednica preživi zimu, bolesti i lošu pašu.

Ipak, sagovornici dodaju da je paradoks očigledan, objašnjavajući da je temeljno znanje ključno.

"Broj pčelara opada"

Početnici često ulaze u ovaj posao vođeni pričom o brzoj zaradi i "sigurnoj prodaji", bez dovoljno znanja o biologiji pčela, suzbijanju bolesti i pravilnoj prihrani. Kada naiđu prve teškoće, stručnjaci navode da mnogi odustaju.

"U poslednjih par godina broj pčelara opada. Pre je država postepeno ulagala sredstva kroz subvencije u pčelarstvu. Pčelarstvo je jedna visokorizična ali niskoprofitabilna delatnost pogotovo kada niste dovoljno dobro obučeni. U zimskom periodu, iako većina misli da pčelari ne rade tada ništa, pripremamo sve što će nam biti potrebno za sezonu, i najvažnije sva udruženja organizuju edukacije, druženja i predavanja", navodi predsednik Udruženja pčelara za Newsmax Balkans.

Foto: Pixabay

Udruženja širom Srbije organizuju predavanja, stručne skupove i razmenu iskustava.
Stručnjaci navode da zima za pčelare nije odmor već vreme planiranja, popravke opreme, pravljenja ramova, praćenja stanja zajednica i dodatne obuke, s obzirom na to da se cena meda obara do granice neisplativosti.

Stručnjaci ističu da se na tržištu pojavljuju sumnjivi proizvodi, dampinške cene i nerealna očekivanja kupaca, a Rajić ističe da se kilogram meda prodaje po ceni koja jedva pokriva troškove, pa entuzijazam nije dovoljan da održi ovu granu poljoprivrede.

Koliko cenimo domaći med i ljude koji ga proizvode?

O medu i pčelarima u novoj epizodi emisije Tražim reč govorili su predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić, pčelar David Mardešić i profesor sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu dr Zoran Stanimirović. 

Emisiju Tražim reč pogledajte u videu. 

Komentari (0)