Gas, investicije i nova avio-linija na relaciji Beograd-Baku: Šta Srbija dobija od saradnje sa Azerbejdžanom

Dok ključne tačke partnerstva ostaju trgovinska razmena, energetika i međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta, zvaničnici najavljuju prekretnicu u odnosima dve zemlje i direktnu avio-liniju na relaciji Beograd-Baku.  

Spomenik nekadašnjem lideru Azerbejdžana Hejdaru Alijevu i ocu aktuelnog predsednika ove države, podignut je u Tašmajdanskom parku 2011. godine kada je ovaj park i obnovljen.

Printscreen: Newsmax BalkansSpomenik Hejdaru Alijevu u Beogradu

Spomenik simbolizuje prijateljstvo i strateško partnerstvo Srbije i Azerbejdžana. Kroz ovaj park, odnosno pored ovog spomenika dnevno prođe dosta građana Beograda, pa je ekipa Newsmax Balkans iskoristila priliku da ih pita šta znaju o Azerbejdžanu.

"Znam da je to zemlja na Kaspijskom moru", rekla nam je jedna od anketiranih građanki. 

Njenom sugrađaninu je poznato da je u toj zemlji rođen šahovski velemajstor Gari Kasparov.

"Azerbejdžan je najpoznatiji po gasu i nafti", poručio je on.

Azerbejdžan ima oko četiri miliona stanovnika više na nešto manjoj površini u odnosu na Srbiju. Najzastupljenija religija je islam, a njegova dinamična ekonomija se snažno oslanja na energente.

Printscreen: Newsmax BalkansEkonomija Azerbejdžana se snažno oslanja na energente

Međutim, i Azerbejdžan je imao teritorijalni spor i to sa Jermenijom oko pokrajine Nagorno-Karabah koji je političkim i vojnim sredstvima rešen.

Baku vodi izbalansiranu spoljnu politiku i ima važan strateški položaj kao raskrsnica koja spaja Evropu i Aziju.

"Srbija je u deficitu oko trgovinske razmene sa Azerbejdžanom"

Diplomata Srećko Đukić ocenjuje za Newsmax Balkans da je Srbija u deficitu kada je reč o trgovinskoj razmeni za Azerbejdžanom.

Naš sagovornik je, ipak, očekivao nastavak saradnje na infrastrukturnim projektima poput izgradnje auto-puta za koji je Srbija dobila kredit od Azerbejdžana pre petnaestak godina.

"Bilo bi interesantno i važno za Srbiju kada bi kapital koji objektivno Azerbejdžan ima, s obzirom da je naftno-gasna zemlja, bio više prisutan u Srbiji. Očekivao sam da će ta tendencija koja je počela sa kreditom 2011. godine nastaviti. Međutim, nije. U osnovi je bitno sa svim zemljama da se širi ta ugovorna osnova, da to ne bude prepreka za privredne subjekte i za kompanije koje hoće da rade na tom tržištu", ukazao je Đukić.

Printscreen: Newsmax BalkansStefan Đukić

Jedan od najvažnijih projekata ove bivše sovjetske republike na energetskoj karti sveta je Južni gasni koridor koji omogućava prevoz gasa iz Kaspijskog mora prema Evropi, smanjujući zavisnost od tradicionalnih dobavljača poput Rusije.

Sastoji se od nekoliko ključnih deonica, tačnije od Transanatolijskog gasovoda (TANAP) do Transjadranskog (TAP) koji povezuju Azerbejdžan sa Turskom i dalje prema Balkanu i jugoistočnoj Evropi.

Takozvana "zemlja vatre" je energetski gigant sa više od 50 milijardi kubnih metara godišnje proizvodnje prirodnog gasa, zbog čega je postao ključni partner Evropske unije u diversifikaciji izvora energije.

Gradi se nova gasna elektrana u Nišu, nedovoljno informacija

Prema poslednjim najavama, Srbija bi već 2029. trebalo da dobije novu gasnu elektranu u okolini Niša čija se vrednost procenjivala na oko 600 miliona evra i koja bi značajno povećala udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije. Potencijalni partner u tome, mogao bi da bude upravo Azerbejdžan.

Đukić, pak, smatra da taj rok nije realan.

"Ne znamo kakva je konstrukcija. Da li je to kredit pa će to biti srpska elektrana srpske Elektroprivrede ili će to biti na primer investicija Azerbejdžana i njihova elektrana, pa će onda nama prodavati struju. Dakle, ima dosta elemenata koji nisu poznati", upozorio je diplomata.

Za sada je problem i da li će biti dovoljno gasa i da li će moći ta konektorska veza sa Bugarskom da snabdeva i elektranu i potrebe Srbije, navodi Đukić.

"U svakom slučaju, mislim da je važno da se pravi ta elektrana i to je način da se podstakne dolazak investicija u Srbiju", pojasnio je sagovornik Newsmax Balkans.

Azerbejdžanski gas u Srbiji je tokom prošle godine činio osam odsto ukupnog uvoza. To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto.

Kaspijski gas stiže iz Azerbejdžana, udaljenog više od 3.000 kilometara kopnenim putem, preko interkonektora Bugarska-Srbija.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini udeo azerbejdžanske sirove nafte u ukupnom uvozu iznosio je osam odsto. Srbija se u nastojanju da smanji ruski gas, osim Azerbejdžana okreće i Evropskoj uniji.

Komentari (0)