Međunarodni dan maternjeg jezika: Srpski između tradicije i savremenih izazova

U Srbiji, gde je srpski jezik kroz istoriju prolazio kroz brojne promene, uticaje i reforme, ovaj dan ima posebnu težinu.

Od vremena kada je Vuk Stefanović Karadžić reformisao pravopis i uveo načelo "piši kao što govoriš", pa do današnjeg doba digitalne komunikacije, srpski jezik neprestano se menjao, prilagođavao i razvijao.

O srpskom jeziku u novoj epizodi emisije Tražim reč govorili su esejista i pisac Duško Babić i profesorka Filološkog fakulteta Jelena Makević. 

Babić je rekao da se jezik menja jer je "živa stvar" koja je podložna promenama.

"Ne može biti isti jezik sada u trećoj deceniji 21. veka kao što je bio u trećoj deceniji 20. veka. To ćemo lako videti ako čitamo naše pisce, ako čitamo novine iz tog vremena i iz ovog vremena, vidimo da se mnogo toga promenilo pogotovo u leksičkom sloju. Tu je bilo neminovno da se mnoge reči inkorporiraju inače ne bismo mogli da pratimo stvarnost takvu kakva jeste", rekao je Duško Babić. 

Printscreen> Newsmax BalkansDuško Babić

Međutim, promene dolaze brže nego ikada. Internet, društvene mreže i globalizacija uneli su u svakodnevni govor veliki broj anglicizama, skraćenica i novih izraza.

Kako savremene promene jezika utiču na pismenost mladih

Deca i mladi često komuniciraju porukama koje liče na šifrovane rečenice, bez interpunkcije i sa minimalnom upotrebom velikih slova. U digitalnom svetu brzine, forma često ustupa mesto efikasnosti. I dok je prirodno da se jezik razvija i menja, postavlja se pitanje koliko te promene utiču na pismenost, fond reči i sposobnost izražavanja najmlađih generacija.

Pisac Duško Babić napomenuo je da je odgovornost medija velika stvar i da postaje sve veća kada je u pitanju maternji jezik. Dodao je da sve kreće iz porodice i škole.

"Ono što sam ja imao priliku da naučim od učitelja i nastavnika, sad deca imaju način da nauče kako god hoće. Jednim klikom na svom mobilnom telefonu. Da ne govorim o veštačkoj inteligenciji koja im za sekund izbaci ono što smo mi morali dugo da tražimo. Uticaj medija je sve veći pošto se oni postavljaju kao prva linija između mladih ljudi i stvarnosti, pre svega mislim na medije interneta koji postaju glavni izvor komunikacije, a što se tiče klasičnih medija i štampanih, tu vidim mnogo nemara", rekao je naš sagovornik.  

Printscreen> Newsmax Balkans

Posebno mesto u toj priči zauzima ćirilica, pismo koje je vekovima bilo nosilac srpske kulture, književnosti i duhovnosti. Iako je Srbija jedna od retkih zemalja koja ravnopravno koristi dva pisma, u javnom prostoru i digitalnom okruženju latinica je sve prisutnija.

Ćirilica se povlači pred tastaturama, brendovima i marketinškim kampanjama koje često biraju praktičnost i globalnu prepoznatljivost. Ipak, očuvanje ćirilice nije pitanje nostalgije, već identiteta.

Očuvati maternji jezik ne znači zatvoriti se pred svetom, niti odbaciti nove reči i uticaje.

Naprotiv, bogatstvo jednog jezika ogleda se u njegovoj sposobnosti da prihvati novo, a da pritom sačuva svoje korene. 

Emisiju Tražim reč pogledajte u videu:

 

Komentari (0)