"Ekstremizam nije proizvod vere, već političkih ciljeva": Gde je granica između duboke religioznosti i opasnog fanatizma

Gosti emisije "Tražim reč" saglasni su u jednom: ekstremizam nije proizvod vere, već političkih ciljeva koji se kroz veru pokušavaju ostvariti, dok je širenje straha često jednako opasno kao i sami sukobi.

Novinar Andrej Mlakar rekao je za Newsmax Balkans da se oseća bezbedno i da ne vidi neposrednu pretnju.

"Postoje službe kojima je zadatak da to prate. Mi smo ovde na relativno bezbednom prostoru", kaže Mlakar, podsećajući da su u nekim delovima sveta, poput Kipra, trenutno svakodnevica vazdušne uzbune, sirene i kamikaza dronovi.

On ističe da je savremeni svet počeo drugačije da doživljava bezbednost posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, kada je prvi put postalo jasno da globalizacija donosi i nove bezbednosne rizike.

Dodaje da su kasniji talasi migracija dodatno otvorili pitanja bezbednosti u mnogim državama.

Poseban problem, prema njegovim rečima, predstavlja način na koji se informacije šire putem društvenih mreža. Dok klasični mediji imaju određenu odgovornost u izveštavanju, digitalne platforme često postaju prostor za širenje panike i dezinformacija.

Mlakar upozorava da su društvene mreže u Srbiji praktično neregulisane i da je neodgovorno ono što se na njima piše i deli, jer takve poruke mogu da izazovu strah i nesigurnost među građanima.

Printscreen: Newsmax BalkansAndrej Mlakar

Govoreći o religijskom fanatizmu, Mlakar naglašava da on ne nastaje iz same vere.

"Fanatizam nije stvoren u veri, da bi je propagirao, već da bi promovisao političke ciljeve koje ostvarujete putem vere", objašnjava Mlakar.

On podseća da su kroz istoriju i u drugim religijama postojale militantne strukture koje su delovale iz političkih pobuda, navodeći primer pojedinih redova u katoličanstvu, dok je protestantizam, prema njegovim rečima, u mnogo manjoj meri imao takve pojave.

"Sa islamom u Srbiji živimo u sasvim solidnim odnosima. Obeležavaju sopstvene praznike, ali imate drugi problem - zastranjenih ljudi, kada su ljudi počeli pogrešno da tumače veru", navodi on.

"Građanima potreban oprez, ali ne i panika"

Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić ističe da je razumevanje fenomena ekstremizma ključno za racionalan odnos prema bezbednosnim pretnjama.

"Što je znanje veće, strah je manji", kaže Dragišić, objašnjavajući da stručnjaci koji se bave proučavanjem terorizma i ekstremizma dobro poznaju mehanizme njihovog delovanja, okidače i kapacitete bezbednosnih službi.

Printscreen: Newsmax BalkansZoran Dragišić

Ipak, upozorava da su teroristički napadi trenutno verovatniji nego ranije, ali naglašava da upravo zbog toga građani ne smeju da dopuste da strah upravlja njihovim životima.

"Ukoliko se plašimo i prepustimo da panika vlada u našim životima, onda će teroristi uspeti u svojoj nameri", upozorava Dragišić, dodajući da je građanima potreban oprez, ali ne i panika.

On posebno skreće pažnju na problem lažnih vesti i organizovanih mreža koje šire dezinformacije putem interneta.

Dragišić smatra da za širenje uznemirujućih i netačnih informacija mora postojati odgovornost, jer farme botova i koordinisane kampanje na društvenim mrežama mogu ozbiljno da ugroze bezbednost i stabilnost društva.

"Ekstremisti u velikoj meri izolovani"

Kako objašnjava, takve pojave mogu se suzbiti kroz jasnu regulaciju, autorizaciju naloga i adekvatna zakonska rešenja.

Govoreći o položaju muslimanskih zajednica u regionu, Dragišić naglašava da Balkan ima specifičnu prednost u odnosu na mnoge zapadne zemlje.

"Jedino smo područje Evrope koje ima autohtonu muslimansku zajednicu", kaže on, objašnjavajući da muslimani u Bosni i Hercegovini, Sandžaku i na Kosovu nisu migranti koji se prilagođavaju novom društvu.

Zbog toga, smatra on, odnosi između različitih verskih zajednica na Balkanu imaju stabilniju osnovu nego u državama Zapadne Evrope.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dragišić podseća da su u evropskim državama teroristički napadi često povezani sa drugom ili trećom generacijom migrantskih porodica.

Prema njegovim rečima, prva generacija migranata uglavnom ceni stabilnost i osnovne uslove života koje dobija u novoj zemlji, dok kasnije generacije ponekad razvijaju idealizovanu sliku o zemlji porekla i osećaj frustracije zbog identitetskih dilema.

On takođe ističe da su ekstremisti u velikoj meri izolovani čak i od sopstvenih verskih zajednica.

Fanatizam nastaje kada se uverenja apsolutizuju

Sociolog Aleksa Vukašinović naglašava da ekstremizam i fundamentalizam često proizlaze iz emocionalnog pristupa uverenjima, bez dovoljno znanja i kritičkog promišljanja. Kako objašnjava, fanatizam nastaje kada se određena uverenja apsolutizuju i pretvore u delovanje koje često postaje nasilno i društveno neodgovorno.

Vukašinović upozorava da takve ideologije pokušavaju da potisnu samorefleksiju kod pojedinca, iako bi upravo sposobnost kritičkog preispitivanja trebalo da bude jedno od ključnih obeležja savremenog građanina.

Prema njegovim rečima, društvo ne može da funkcioniše kroz pojednostavljene podele na crno i belo, jer realnost gotovo uvek ima mnogo nijansi.

Istovremeno, dodaje da to ne znači da ljudi treba da ostanu neutralni ili bez stava, jer bi takva pozicija značila odustajanje od etičke odgovornosti.

Govoreći o ideologijama, Vukašinović ističe da one često pokušavaju da uvere ljude da nade nema, dok utopija, kako kaže, predstavlja suprotan princip, ideju da je moguće pomerati granice onoga što se trenutno smatra nemogućim.

Zato je, zaključuje, važno razvijati kritičko mišljenje i sposobnost preispitivanja sopstvenih uverenja, jer upravo u tom prostoru nastaje mogućnost društvenog napretka.
 

Komentari (0)