Energetska tranzicija Srbije: Vodonik kao gorivo budućnosti

Ekološki čist energent dobijen elektrolizom vode uz pomoć energije iz obnovljivih izvora, zeleni vodonik mogao bi postati gorivo budućnosti, ali i potencijalno rešenje za sve aktuelniju krizu u energetskom sektoru.

Prema rečima državnih zvaničnika, u Srbiji je u toku izrada posebnog programa razvoja, ali i sveobuhvatne strategije koja bi trebalo da definiše kako će se ova tehnologija primenjivati.

Da li je zeleni vodonik realnost ili više politička ambicija

Međutim, nameće se pitanje, da li je zeleni vodonik realnost ili više politička ambicija?

"To je jedan veliki potencijal koji za sada nije dovoljno istražen i kod nas trenutno nije politička ambicija jer da je politička ambicija bili bi usvojeni određeni zakoni i neki plan i program razvoja vodonika. Koliko je poznato, nacrt vodonične strategije napisan je 2022. godine, nije još uvek usvojen. Ono što je dobro je da je strategija razvoja energetike Srbije do 2040. godine prepoznala vodonik kao jedan od važnih energenata", navodi direktorka Udruženja "Obnovljivi izvori energije" Daniela Isailović.

Foto: Envato

Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas Fon Bekerat upozorava da su trenutno visoke cene nafte podsetnik na duboku zavisnost svetskih ekonomija od fosilnih goriva i potrebu za prelaskom na održive izvore. Srbija želi da uhvati korak sa Evropom, ali ostaje pitanje imamo li infrastrukturu i znanje za taj iskorak ili ponovo rizikujemo zaostatak?

"Osnova u znanju vezana za vodonik zaista postoji. To nije tehnologija koja je nepoznata i koja se nije proučavala na fakultetima i univerzitetima čak i kroz neke istraživačke projekte. Postoji određena grupa ljudi, postoji program, postoji čak i pilot projekat u Vinči koji se realizuje. Dakle, postoji jedan ozbiljan krug ljudi i ozbiljno znanje na tu temu, ali znanje nije dovoljno, potrebne su i investicije u tehnologiju", smatra zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović.

"Balkan može postati važno vodonično čvorište"

Vodonik ima prednost jer se, uz ulaganja, može osloniti na deo postojeće gasne infrastrukture, što ubrzava njegovu primenu. Sagovornici veruju da Balkan može postati važno vodonično čvorište.

"Bilo bi najbolje kada bi se kroz jedan strateški pristup u početku te tranzicije pojavila država i finansijski instrumenti koji mogu da budu i međunarodni. Za očekivati je da posle 2030. godine cena vodonika bude takva da bude i komercijalno isplatljivija za kompanije, drugo, ne možete porizovoditi vodonik koji nema svog korinika, dakle morate paralelno raditi i na razvijanju potreba za vodonikom", zaključuje Veseović.

Sagovornici ocenjuju da Srbija ima svoju šansu, zemlja još nije značajno odmakla u razvoju vodoničnih tehnologija, ali nije ni zakasnila u odnosu na druge. Ključ uspeha će biti strateški i koordinisan pristup, uz saradnju države i privrede, kako bi se na vreme zauzelo mesto na energetskoj mapi Evrope.

Komentari (0)