Dok su padale bombe, Dragana je bila u inkubatoru sa 800 grama: Sada pomaže prevremeno rođenoj deci

Dragana Komnenić (25) danas je student defektologije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i član Optimistika, udruženja prevremeno rođene dece. Danas pomaže njihovim roditeljima na putu borbe za prve korake, prve reči i prve uspehe njihove dece. Koliko je to težak put, Dragana i te kako dobro zna, jer je i sama bila prevremeno rođena.

Mama joj je o njenoj borbi, koja je počela po dolasku na svet, prvi put pričala kada je imala pet godina. 

"Rođena sam iz blizanačke trudnoće. Brat i ja smo rođeni u 26. nedelji sa po 800 grama. Na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine smo proveli četiri meseca, i to na odeljenjima intenzivne nege i neonatologije. Naš boravak tamo bio je za vreme bombardovanja, koje je trajalo od 24. marta do 10. juna", priča Dragana za Newsmax Balkans.

Iz bolnice su otpušteni baš po završetku bombardovanja, posle četiri puna meseca borbe.

"Nažalost, moj mlađi brat blizanac je preminuo ubrzo nakon otpusta usled komplikacija sa plućima. To je bila dosta teška godina za moju porodicu", priča mlada Novosađanka. 

Prva izvojevana pobeda

Lekari nisu bili optimistični, ali je Dragana pobila sve njihove prognoze. Kada je ručicama, dok je bila u inkubatoru, počupala flastere koji fiksiraju tubus i sama prvi put prodisala, doktori su znali - Dragana je pravi borac i preživeće.

Foto: Privatna arhiva

Kao prevremeno rođeno dete, po izlasku iz bolnice suočila se sa zdravstvenim poteškoćama - čestim bronhitisom i retinopatijom, oštećenjem vida karakterističnim za bebe rođene pre vremena.

Posledice prematuriteta

Kako objašnjava za naš portal, prematuritet, odnosno prevremeno rođenje, ima svoje faze. Ona je pripadala grupi ekstremno prevremeno rođenih, koja se odnosi na bebe rođene pre 28. nedelje.

"Posledice mogu da budu kratkoročne i dugoročne (izazvane većim komplikacijama ). Neke od tih kratkoročnih koje su, može se reći, svima prisutne u najčešćem slučaju, a mogu da ostave posledice su prematurna retinopatija, problemi sa disanjem gde je potrebna potpora kiseonikom, različiti stepeni krvarenja u mozgu, otvoren duktus, povišen/ snižen mišićni tonus, razne infekcije koje se mogu sprečiti antibioticima, do većih komplikacija koje iziskuju ozbiljne intervencije, čak i hirurške", objašnjava Dragana.

Foto: Privatna arhiva

Ipak, retinopatija i problemi sa disajnim organima nisu ostavile veće posledice, niti je bilo većih komplikacija.

"Najduže sam išla od kontrola kod fizijatra, 10 meseci vežbanja, dok nisam prohodala, posle je bilo sve u redu i kod oftalmologa zbog operisane retinopatije trećeg stepena, sve dok lekari nisu rekli da mi ne trebaju ni naočare. To je bilo do početka osnovne škole, prvi/drugi razred. Sad nemam zdravstvenih problema kao posledicu prematuriteta", priča nam Dragana.

Susret sa doktorom koji ju je lečio kao bebu

A život ju je naveo na put koji će je voditi "s one strane problema". 

Upisala je defektologiju i sada uči upravo o tome kroz šta je od rođenja prolazila. Kako ističe, i samo učenje o svim problemima sa kojima se "mali divovi" suočavaju, ume da bude emotivno.

Pravi rolerkoster emocija doživi i kada razgovara sa roditeljima prevremeno rođene dece.

"Imala sam priliku da na Dan prevremeno rođene dece obiđem i odeljenja intezivne nege i neonatologije. Stvarno je neverovatan osećaj šetati hodnicima odeljenja na kojima sam i sama bila nedonošče, a posebno sam ponosna što mi je tu priliku omogućio baš doktor koji me je '99. godine u tu bolnicu i primio na odeljenje intezivne nege, pa kasnije sam bila i na neonatologiji", priča Dragana.

Potrebna podrška sistema

Posebno je pogađa to što, kako kaže, adekvatne podrške za njih - nema.

"Tim majkama je potrebna podrška, topla reč, nečije iskustvo, razumevanje pre svega. Bila sam oduševljena kada sam videla koliko su bile zainteresovane da pitaju sve što ih zanima, a sa druge strane, nisam videla nijednog psihologa da je došao da ih obiđe. To je u meni probudilo osećaj razočaranosti", navodi Dragana.

Podrška sistema nije velika, dodaje.

Foto: Privatna arhiva

"Ipak, udruženje Optimistik ima lepu saradnju sa odeljenjima dečije bolnice, koji nas podrže u svemu i što se tiče obilazaka i što se tiče bilo koje naše ideje i organizacije povodom praznika. Ne mogu samo da pomenem dečiju, podržali su nas na predavanju i iz porodilišta i drugih institucija, nadamo se da će ovo biti iskorak da se ta sistemska podrška i saradnja poboljša", poručuje naša sagovornica.

Komentari (0)