U Srbiji registrovano 39.000 klizišta: Gde preti najveća opasnost posle kiše

Nakon obilnih padavina najveći rizik tek sledi – natopljeno tlo pokreće klizišta širom Srbije i regiona, a stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene i ljudski faktor ključni uzroci njihove sve češće pojave, prenosi RTS.

U zapadnoj i centralnoj Srbiji već su zabeležena pomeranja tla i odroni, dok u Republici Srpskoj klizišta već prave konkretnu štetu, ugrožavaju kuće, prekidaju puteve i menjaju teren iz dana u dan.

Više od 39.000 registrovanih klizišta u Srbiji

Prestanak padavina doneo je kratkotrajno olakšanje, ali problemi sa klizištima u pojedinim delovima Srbije tek se sada intenziviraju.

Stručnjaci upozoravaju da je najkritičniji period upravo nakon kiše, kada natopljeno zemljište počinje da se pomera.

Direktorka Zavoda za geološka istraživanja Vesna Tahov rekla je za RTS da se beleži porast broja prijava nestabilnosti terena širom zemlje.

Foto: Newsmax BalkanasKlizište u Kragujevcu

"U ovom periodu stalno očekujemo nove prijave pojave nestabilnosti i klizišta na teritoriji Srbije", navodi Tahov.

Ističe da je zapadna Srbija trenutno najugroženija, sa registrovanim klizištima u Malom Zvorniku i Kragujevcu, gde su ekipe već na terenu i daju preporuke za hitne mere sanacije.

"U nekim slučajevima dovoljno je ukloniti materijal sa saobraćajnica, a negde je potrebno prokopati odvodne rovove i sprovesti dalja istraživanja", dodaje Tahov.

Katastar klizišta – mapa rizika dostupna građanima

Na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta, a uskoro će građanima biti dostupan i digitalni katastar sa detaljnim podacima.

"Crvenom bojom su označena aktivna klizišta i zone u kojima ne bi trebalo graditi, žutom potencijalno nestabilne, a plavom reaktvirana klizišta", objašnjava Tahov.

Dodaje da će aplikacija omogućiti jednostavnu pretragu po adresi, kako bi građani mogli da provere da li se njihovi objekti nalaze u rizičnim zonama.

"Cilj nije da se građani uplaše, već da budu informisani i svesni rizika", naglašava Tahov.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Miloš Marjanović ističe da je važno pravilno tumačiti podatke sa mape.

"Kada se baza uveća, dobija se preciznija slika i vidi se da nije u pitanju tolika površina kao što deluje na prvi pogled", kaže Marjanović.

Klimatske promene i ljudski faktor – glavni uzroci aktiviranja

Prema rečima stručnjaka, klizišta su najčešće posledica kombinacije prirodnih uslova i ljudskog delovanja.

"Dovoljna je neadekvatna izgradnja ili slabo održavanje da se poremeti prirodni balans terena", ukazuje Marjanović.

Objašnjava da se klizišta često aktiviraju sa zakašnjenjem, nakon što se tlo zasiti vodom.

"Ukoliko podloga sadrži sitne čestice, potrebno je vreme da se zasiti vodom i tek onda dolazi do pokretanja klizišta", dodaje Marjanović.

Tahov naglašava da ekstremne vremenske prilike dodatno pogoršavaju situaciju.

"Imamo periode suše koji dovode do pucanja tla, a zatim velike količine padavina u kratkom roku, što stvara uslove za nastanak novih klizišta", objašnjava Tahov. 

Komentari (0)