Planeta Zemlja zatrpana smećem, broj sanitarnih deponija nedovoljan: Gde završavaju milioni tona otpada

Dok stručnjaci upozoravaju na prekoračenje ključnih ekoloških granica, podaci o otpadu i zagađenju, posebno u Srbiji, pokazuju razmere problema koji već utiču na zdravlje i životnu sredinu.

Gostujući u emisiji Tražim reč osnivač Mreže za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, upozorila je da se u Srbiji godišnje proizvode ogromne količine otpada, uz nedovoljno razvijen sistem njegovog zbrinjavanja.

"Građani proizvedu 2,5 miliona tona otpada, a najveća količina otpada koja se proizvodi je rudarski otpad. Tu dolazimo do cifre od neverovatnih 60 miliona tona otpada. Od toga 15 miliona tona otpada je opasno, a imamo i veliku količinu otpada iz industrije", navela je naša sagovornica. 

Cvejanov upozorava da problem nije samo u količini, već i u načinu odlaganja.

"Sav taj otpad završava u životnoj sredini. Ne možemo da kažemo da završavaju na deponijama jer imamo nedovoljan procenat sanitarnih deponija koje su izolovane od vode i zemljišta. Ono što smo proglasili za deponije su zapravo smetlišta ili rudarska jalovišta gde kamioni dođu i samo izruče otpad u životnu sredinu", istakla je ona. 

Printscreen: Newsmax BalkansKristina Cvejanov

Prema njenim rečima, posledice ovakvog sistema upravljanja otpadom su višestruke i direktno utiču na zdravlje ljudi.

"Prvenstveno je problem voda koja migrira, i kada je izložena atmosferskim uslovima, ta voda se ne sakuplja, odlazi u životnu sredinu i postaje problematična i rizična za ljude", upozorila je Cvejanov.

Planetarne granice koje su već probijene

O širem globalnom kontekstu očuvanja prirode i planete, govorila je i autorka platforme "Održivi glas" Marija Petković, koja je podsetila da nauka identifikuje devet planetarnih granica koje čovek ne bi trebalo da pređe.

"To je dobar primer kada se na svetskom nivou snage udruže da se problem reši, kao što je bio slučaj sa ozonskim omotačem. To pokazuje da je moguće. Ipak, nove materije koje se pojavljuju, hemikalije i plastika su granica koju smo već prešli", ukazala je naša sagovornica. 

Printscreen: Newsmax BalkansMarija Petković

Petković dodaje da su među već prekoračenim granicama i klimatske promene, promene strukture zemljišta, zakiseljavanje okeana i korišćenje slatke vode.

"To su neke granice koje smo već prešli decenijama unazad. To malo što nam je ostalo, trebalo bi da čuvamo", savetovala je sagovornica Newsmax Balkans. 

Čovek kao ključni faktor promena

Stručnjaci saglasno ukazuju da čovek više nije samo posmatrač prirodnih procesa, već njihov glavni pokretač i to često destruktivan.

Industrijalizacija, prekomerna eksploatacija resursa i potrošački model života doveli su do toga da se prirodni sistemi ne obnavljaju istim tempom kojim se narušavaju.

Ipak, primer oporavka ozonskog omotača pokazuje da globalna akcija može doneti rezultate. Zbog toga stručnjaci poručuju da Dan planete Zemlje treba posmatrati kao poziv na delovanje, a ne samo simboličan datum.

Kako se zaključuje u stručnim analizama, planeta nema alternativu, a odgovornost za njeno očuvanje nikada nije bila veća.

Komentari (0)