Kakve sve zgrade ima Novi Beograd: Od "televizorki" do "kineskog zida"

Zmijica, Meandar, Lamela, nadimci su za zgradu dugu 972 metra u bloku 21 na Novom Beogradu.

Najduža je na Balkanu, ima 62 ulaza i oko 3.500 stanara.

"Zgrada izlazi na dve ulice i dva bulevara. Ima devet lamela, zanimljivo je da možete da uđete na početku prve lamele na početku Antifašističke borbe i da skroz kroz podrum zgrade izađete na kraju devete lamale, u Milentija Popovića broj 14. Ovaj blok sam po sebi je dobro organizovan, tu je škola, dva vrtića, deseta gimnazija, stanari koji dođu uglavnom se zadržavaju ovde", rekao je Zoran Đukić, profesionalni upravnik.

Zgrada sa više od 6.000 vrata i oko 5.000 prozora

Građena je 60-ih godina prošlog veka prema projektu grupe arhitekata.

"Pripada industrijskoj moderni, pošto je građena u vreme industrijalizovane stambene izgradnje kada je bilo neophodno jednostavnim rešenjima postići što bržu izgradnju. Bili su jaki zahtevi da se proizvede što više stanova. Da biste to izbegli morate da imate vrlo jednostavna, laka rešenja koja mogu da se realizuju, a to je ta raznolikost, heterogenost", rekao je arhitekta Goran Anđelković za RTS.

Nije ovo jedina zgrada na Novom Beograda neobične arhitekture. Ko god prođe pored bloka 28 ne može da ne primeti "televizorke".

Foto: Printscreen/RTS

Ime su dobile po prozorima koji podsećaju na stare kockaste televizore.

Izgledaju kao da su samo prilepljeni na fasadu.

Zbog svog izgleda, kada su napravljene, bile su predmet kritika, kako arhitekata, tako i javnosti, a danas su jedan od simbola Novog Beograda.

Foto: Printscreen/RTS

Tri solitera u bloku 38, koji iz vazduha imaju oblik znaka marke automobila, zgrada u bloku 30, čija je osnova u obliku potkovice, Geneks kula, zgrada na Bogosloviji, koja je zbog trouglastih terasa dobila nadimak po popularnoj čokoladi, takođe su neke od zgrada koje ne liče jedna na drugu. Arhitekte kažu da se i danas trude da prave raznolike projekte, ali mnogo toga zavisi od investitora.

"Kada govorimo o današnjem trenutku meni se čini da se arhitekte vode liniji manjeg otpora i nekako prilagođavanju situaciji terenu i više se teži da se nešto uradi nego da se i promisli na kvalitetan način. Navešću primer, recimo većina današnjih zgrada ima koridorskih sistem unutar objekta i onda se stiče utisak da živite u hotelu, a ne u stambenom objektu. Izgubila se ta neka potreba za inztegracijom horizontalne i verikalne komunikacije kao sastavnog dela više porodične stambene zajednice", rekao je Goran Anđelković, arhitekta.

Foto: Printscreen/RTS

Nekada su dominirale betonske fasade, a danas se arhitekte radije odlučuju za staklo.

Starije zgrade uglavnom imaju velike zajedničke hodnike, parkove između blokova i krovne terase dostupne svima, dok danas sve češće imaju recepcije, obezbeđenje, teretane i bazene koji su rezervisani isključivo za stanare.

Komentari (0)