Epidemija na kruzeru otvorila brojna pitanja: Može li hantavirus da se prenosi među ljudima

Više od 90 putnika iz 19 zemalja već je vraćeno kući vojnim i državnim avionima, dok su pojedine države odmah aktivirale posebne zdravstvene protokole. Iako mere deluju strogo, stručnjaci poručuju da nema razloga za paniku.

Kako je za Newsmax Balkans pojasnila rukovodilac Službe za bolničku epiedmiologiju Univezitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) Vesna Mioljević, da bi se ostvario prenos virusa sa čoveka na čoveka, potreban je dugotrajan kontakt između obolele i zdrave osobe.

"Države, čiji se putnici nalaze na ovom kruzeru, zaista su preduzele sve mere koje su trebalo da se preduzmu. Taj broj dana koji se čini da je dug, u stvari je sasvim odgovarajući shodno inkubaciji", naglasila je sagovornica Newsmax Balkan.

Mioljević navodi da inkubacije može da traje do osam nedelja.

"Svi simptomi i znaci infekcije koji su se registrovali traju oko četiri nedelje", podvukla je ona. 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je 42 dana zdravstvenog nadzora za sve putnike, a Australija je hantavirus stavila na listu zaraznih bolesti pod posebnim nadzorom.

Foto: AP/Arturo Rodriguez

Andski soj hantavirusa jedini je poznati hantavirus koji može da se prenese sa čoveka na čoveka.

Prema rečima specijalistkinje infektologije Eleonore Gvozdenović, nije jasno da li se ovaj vrenosi respiratornim putem ili ne.

"U nekim situacijama je bila indikacija da se infekcija prenosi respiratornim putem. Međutim, uglavnom se prenosi udisanjem virusa iz prašine u kojoj glodari uriniraju ili dođe do defeciranja. To se ograničava na neki manji broj ljudi", ukazala je naša sagovornica. 

"Sojevi hantavirusa u Srbiji izazivaju upale bubrega"

Hantavirus nije nepoznat u Srbiji, ali ovdašnji sojevi uglavnom izazivaju upalu bubrega i prenose se kontaktom sa zaraženim glodarima.

Mioljević je predočila da su u pitanju vrste hantavirusa nazvani "Pumala", "Beograd" i "Dubrava"

"Oni izazivaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju, u stvari hemoragičnu groznicu sa bubrežnim sindromom. Tu se radi o potpuno drugačijoj kliničkoj slici. U ovom delu sveta nikada nije zabeleženo interhuman, odnosno prenošenje infekcije sa čoveka na čoveka", uverava naša sagovornica. 

Printscreen: Newsmax BalkansVesna Mioljević

Lek za hantavirus ne postoji, pa se terapija svodi na održavanje pacijenta na intenzivnoj nezi. Upravo zato epidemiolozi ističu da je važno i praćenje infekcije.

Kako je pojasnila Gvozdenović, hantavirus nema ogroman potencijal prenošenja i ogroman potencijal za pandemiju.

"Šta će da se desi sutra u prirodi, da li će taj virus da se promeni i da li će da menja svoj karakter - to naravno ne možemo da znamo", zaključila je ona. 

Zbog svežeg sećanja na pandemiju kovida, slike karantina, zaštitnih odela i hitne evakuacije putnika izazvale su strah i zabrinutost javnosti širom sveta, iako stručnjaci poručuju da razloga za brigu nema. 

Komentari (0)