Apelacioni sud ukinuo presudu za izručenje beloruskog aktiviste Andreja Gnjota

Andrej Gnjot, beloruski novinar i aktivista, tereti se za poresku utaju u vrednosti od oko 300.000 evra u periodu od 2012. do 2018. godine, zbog čega su beloruske vlasti raspisale poternicu za njim.

On je uhapšen oktobru prošle godine po dolasku u Beograd, po Interpolovoj poternici, zbog navodne utaje poreza.

Drugostepeni sud je usvajanjem žalbi Gnjotovih branilaca ukinuo prvostepeno rešenje, objavljeno je na sajtu tog suda.

Apleacioni sud smatra da se osnovano izjavljenim žalbama pobija zakonitost i pravilnost odluke prvostepenog suda jer je doneto na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz kojeg je proistekla i bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Ističe se da u obrazloženju prvostepenog rešenja nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su izneti su u potpunosti nejasni, a istovremeno i međusobno protivrečni, što je onemogućilo ispitivanje zakonitosti i pravilnosti prvostepenog rešenja.

"Neprihvatljivi razlozi" da je Gnjot izvršio krivično delo

Između ostalog, u obrazloženju sud iznosi ocenu o postojanju osnova sumnje da je Gnjot izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret i za to daje, po stavu Apelacionog suda, neprihvatljive razloge.

Takođe navodi se da prvostepeni sud daje nejasno obrazloženje da osnovana sumnja proizilazi iz spisa predmeta, kao i iz akata državnih organa, javnog tužilaštva i Višeg istražitelja, koji ne mogu predstavljati dokaz o postojanju osnovane sumnje u smislu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, jer su u tom delu u suprotnosti sa pravilima pravnog poretka Srbije.

Povređena presumcija nevinosti

U spisima se navodi da je Gnjot izvršio određenu radnju koja predstavlja krivično delo kao da se radi o već presuđenoj stvari čime je, po stavu Apelacionog suda, povređena prezumcija nevinosti osobe prema kome se vodi krivični postupak, a što je u krajnjem, protivno pravnom poretku zamoljene zemlje.

Imajući u vidu da je prvostepeni sud konstatovao da je krivično delo koje se Gnjotu stavlja na teret slično krivičnom delu poreska utaja iz Krivičnog zakona Srbije, to je bilo potrebno da od Belorusije pribavi i odredbe zakona za koje se okrivljeni tereti da ih je prekršio i čijim kršenjem je nastala šteta u posebno velikim iznosima, što je bitno zbog visine štete i pravne kvalifikacije, a shodno tome i za zastarelost krivičnog gonjenja.

Komentari (0)