Dan kad je Milošević izgubio izbore: Četvrt veka od datuma koji je Srbiju uveo u istorijsku revoluciju

Podsećanja radi, Skupština SRJ usvojila je 6. jula 2000. amandmane kojima je promenjen Ustav, omogućivši neposredno biranje predsednika države i poslanika u Veću republika.

Nedugo zatim, 27. jula, raspisani su izbori na više nivoa: za predsednika SRJ, Saveznu skupštinu, pokrajinski parlament Vojvodine, kao i za lokalne organe vlasti u Srbiji.

Datum održavanja izbora bio je zakazan za 24. septembar.

Foto: Srđan IlićSlobodan Milošević i Mirjana Marković

Međutim, izborni proces od samog početka pratile su kontroverze. Srpski pokret obnove (SPO) je 30. jula pozvao opoziciju da bojkotuje izbore, navodeći da uslovi za fer izbornu trku nisu ispunjeni. Takođe su izrazili podršku stavu crnogorskih vlasti koje su najavile da neće učestvovati u izbornom procesu.

Uprkos tome, 7. avgusta Demokratska opozicija Srbije (DOS), savez više opozicionih stranaka, istakla je predsednika Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislava Koštunicu kao zajedničkog kandidata za predsednika SRJ.

Foto: Srđan Ilić

Kampanja DOS zvanično je otpočela 1. septembra konvencijom u Sava centru, kada su potpisali i dokument pod nazivom "Dogovor sa Srbijom", kojim su se obavezali na sprovođenje demokratskih reformi, ukidanje sankcija i uspostavljanje odgovorne vlasti.

Završni miting DOS održan je 20. septembra ispred zgrade Savezne skupštine, gde je Koštunica poručio da Srbija treba da postane "iznutra i spolja" slobodna evropska država.

Na izborima održanim 24. septembra zabeležena je velika izlaznost - prema podacima Savezne izborne komisije (SIK), glasalo je 69,7 odsto birača.

Prema preliminarnim rezultatima objavljenim 28. septembra, Koštunica je osvojio 48,96 odsto glasova, dok je dotadašnji predsednik Slobodan Milošević dobio 38,62 odsto.

Prema izveštaju Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Koštunica je osvojio 50,24 odsto glasova, a Milošević 37,15 procenata.

Ipak, SIK je najavio održavanje drugog kruga predsedničkih izbora 8. oktobra.

Ovakva odluka izazvala je masovne proteste širom Srbije, te do tog drugog kruga izbora nije ni došlo, već se desio istorijski 5. oktobar.

"Sloba nikad nije bio nervozan"

Dvadeset pet godina nakon septembarskih izbora 2000. godine, nekadašnji visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković, tada direktno uključen u predizborni i postizborni proces, govori za Newsmax Balkans o atmosferi koja je prethodila padu režima Slobodana Miloševića.

Foto: Srđan IlićZoran Anđelković

Anđelković danas otvoreno priča o unutrašnjim neslaganjima u vrhu partije, kalkulacijama oko drugog kruga predsedničkih izbora, kao i ključnom sastanku sa Miloševićem neposredno pre 5. oktobra.

"Sloba nikad nije bio nervozan. Njegov stil je bio da uvek istakne ono što mu odgovara", počinje priču Anđelković.

Iako su predsednički rezultati pokazivali prednost opozicionog kandidata Vojislava Koštunice, Milošević je, kako kaže, birao da u prvi plan stavi pobedu liste SPS-JUL na saveznom nivou.

Foto: Srđan Ilić

"Za njega je izbor za predsednika SRJ bila utešna pobeda. Govorio je 'idemo u drugi krug, nemamo šta da izgubimo'", priseća se Anđelković.

Neprijatan sastanak sa šefom

Kada je reč o samim izbornim prognozama, priznaje da je bio među retkima u SPS koji su javno govorili da će Miloševiću za pobedu u drugom krugu faliti najmanje 500.000 glasova.

"Zbog toga su mi zabranili da govorim na mitinzima, ali onda su me, dan ili dva pred izbore, odveli kod Miloševića. Milomir Minić i Gorica Gajević su mi 'udesili' taj sastanak sa šefom. Mislio sam da idem na sastanak da pričamo o Kosovu. Kad sam stigao, Slobina sekretarica me zaustavila i rekla: 'Nisi ovde zbog Kosova, već da mu kažeš da mu fale ti glasovi'", priseća se šokantnog trenutka.

Foto: Srđan IlićGorica Gajević, Zoran Anđelković i Milomir Minić

Ističe da je bilo teško saopštiti tako nešto Miloševiću.

"Rekao sam mu da mora da ide po Srbiji, da priča sa novinarima, da siđe među narod. Nisam mu govorio šta da kaže, on je to znao. 'Ali moraš da budeš prisutan', rekao sam mu... Nije reagovao negativno, ali nije ni poslušao", kaže naš sagovornik.

O dešavanjima posle izbora, o protestima koji su usledili i generalnom štrajku, Anđelković kaže da je Milošević delovao mirno, ali "nije više imao plan".

"Smatrao je da će formirati saveznu vladu i da će u drugom krugu možda povratiti legitimitet. Nije verovao da može da izgubi. Ipak, drugi krug je propao i sve se prelomilo. Partijski drugovi mi nikada nisu otvoreno priznali da sam bio u pravu kada sam mu posredno rekao da nema šanse u drugom krugu, jer, prateći istorijska dešavanja u tom smislu, nikada se nije desilo da u drugom krugu dobije aktuelni predsednik, jer se tada protiv njega okupe svi politički akteri", navodi naš sagovornik.

Foto: Srđan Ilić

Na pitanje da li mu je Milošević ikada posle 5. oktobra pomenuo te razgovore i prognoze, Anđelković kratko kaže:

"Ne, nikada, ni meni niti bilo kome iz stranke".

Preplitanje nade i pesimizma

Za Žarka Koraća, 24. septembar 2000. ostaje datum duboke simbolike - dan kada su, kako ističe, "građani odlučili da Srbija može drugačije", ali je i podsetnik na to "koliko je teško te promene sačuvati".

Lider tadašnje Socijaldemokratske unije i jedan od predstavnika koalicije DOS kaže za naš portal da ga sećanje na ovaj datum ispunjava i nadom i pesimizmom.

"Nada, jer je Srbija tada pokazala da može da menja politiku. Pesimizam, jer se danas, čak 25 godina kasnije, čini kao da smo se vratili na isto", navodi Korać za Newsmax Balkans.

Foto: Srđan IlićŽarko Korać

Za njega, dan izbora te 2000. godine nije bio samo politički momenat, već istorijska tačka preokreta.

"Došli smo izuzetno pripremljeni na te izbore. Radili smo mnogo, do poslednjeg sela, do najmanjeg biračkog mesta. Imali smo posmatrače svuda. Ujedinili smo se, imali jednu listu i zasluženo pobedili. Podseća da je kontekst u kojem su se izbori odigrali bio posebno težak. Ljudi zaboravljaju koliko je tada Srbija bila razorena - politički, društveno, ekonomski. Inflacija, siromaštvo, nestašice, a mi smo nekako uspeli da probudimo nadu", upućuje Korać.

Ipak, uprkos pobedi, opozicija je ubrzo shvatila da režim ne planira da prizna poraz.

Foto: Srđan Ilić

"Milošević nije hteo da prizna da je izgubio. Tada smo rekli: 'Više od ovoga ne možemo da uradimo - sada je na građanima'. I oni su došli. Beograd se ispunio sa 300.000, možda i 400.000 ljudi, ogroman je to bio broj 5. oktobra", podseća naš sagovornik.

Kad vojska i policija odbiju naređenja...

Prema njegovim rečima, ključni momenat bio je kada su vojska i policija odbile da slede naređenja.

"To je bio definitivni kraj. Tada je i Milošević, posle nekoliko dana, priznao poraz", dodaje Korać.

Govoreći o današnjem vremenu, Žarko Korać izražava razočaranje što se Srbija, umesto da ide putem evropskih integracija, ponovo oslanja na politike koje su, kako smatra, u potpunoj suprotnosti s interesima zemlje.

"Opet slušamo kako će nas spasiti Kina i Rusija, iako nam je cela ekonomija vezana za EU. Tada smo krenuli ka Zapadu, ka modernoj državi, a danas, mislim da se vraćamo unazad", konstatuje Korać za kraj, sumirajući istorijsko-vremensku distancu dugu četvrt veka.

Komentari (0)