Zašto je poverenje u EU nisko: Oko 40 odsto građana Srbije ima negativan stav, najviše ih brinu posledice članstva

Zašto je poverenje u EU nisko i kome građani Srbije danas najviše veruju?

Ciljana populacija ankete bili su građani Srbije stariji od 15 godina, a anketa je sprovedena na uzorku od 1.000 ispitanika.

Poslednjih godina, mnogo je otvorenih pitanja - od ekonomskih i političkih reformi, preko regionalnih i geopolitičkih tenzija, pa do aktuelnih tema poput sankcija ili ulaganja u ključne sektore, što može značajnije uticati na način na koji građani doživljavaju evropski put zemlje i druge međunarodne aktere.

Srbija balansira između aspiracija ka Evropskoj uniji i aktuelnih izazova na međunarodnoj sceni, pa percepcija ili raspoloženje građana prema EU varira u odnosu na okolnosti.

Istovremeno, istorija pristupanja EU, sa svojim usponima i zastojima, oblikuje opštu svest o prednostima i izazovima članstva.

Šta bi moglo da poboljša odnos građana prema EU?

Anketa o stavovima i percepciji građana Srbije prema EU obuhvata analizu poverenja građana u međunarodne aktere, stavove o finansijskoj podršci, kao i očekivanja i zabrinutosti vezane za buduće članstvo.

Stavovi građana Srbije prema Evropskoj uniji su gotovo izjednačeni, ali sa blagom prevagom negativnih mišljenja.

Dok 40 odsto građana ima prilično ili veoma negativan stav prema EU, 38 odsto izražava prilično ili veoma pozitivan stav, što ukazuje na podeljenost javnosti.

Građani smatraju da bi tri ključne stvari poboljšale njihov odnos prema EU i to: da Evropska unija podržava ekonomski razvoj zemlje, da podržava borbu protiv korupcije i da podržava finansiranje projekata na lokalnom nivou.

EU zaostaje za Rusijom kada je reč o poverenju građana

Kada je reč o poverenju, Evropska unija se nalazi u sredini, ali zaostaje za Rusijom i Kinom, što ukazuje na izraženu orijentaciju dela javnosti ka alternativnim međunarodnim akterima i slabiju percepciju EU kao pouzdanog partnera.

Interesantno je da Evropska unija ostaje na trećem mestu prema mišljenju građana o međunarodnoj finansijskoj podršci, odmah posle Kine za čiju podršku 39 odsto građana smatra da je na visokom nivou i Ruske Federacije koju dobrom ocenjuje 30 procenata građana.

Printscreen: Newsmax Balkans

Samo 29 odsto građana ocenjuje podršku EU kao visoku ili veoma visoku.

MMF je dobio 16 odsto podrške, Svetska banka 13, što znači da uživaju znatno nižu percepciju.

Ovi podaci pokazuju da EU, iako široko prepoznata kao donor, nije dominantno percipirana kao najefikasniji finansijski partner među građanima Srbije.

Oko 45 procenata smatra da Srbija nikada neće postati članica EU

Iako je finansijska podrška Evropske unije široko prepoznata, građani pokazuju sumnjičavost po pitanju njene stvarne snage i delotvornosti.

Dok većina zna da EU pomaže Srbiji, tek svaki treći građanin vidi EU kao najvećeg donatora ili smatra da ta pomoć zaista ima učinak. To ukazuje na jaz između vidljivosti i poverenja u finansijsku pomoć.

Većina građana Srbije sumnja u skoriji ulazak zemlje u Evropsku uniju. Samo 10 odsto veruje da će članstvo biti postignuto u narednih pet godina, dok gotovo polovina - 45 procenata smatra da Srbija nikada neće postati članica EU.

Ovi rezultati pokazuju pesimizam i nesigurnost u vezi sa evropskim integracijama.

Razlozi za sumnjičavost unutrašnji i spoljašnji

Građane Srbije najviše zabrinjavaju posledice članstva u EU, poput odlivanja mladih, eksploatacije prirodnih resursa i mogućeg pridruživanja NATO.

Kada je reč o preprekama za pristupanje, ispitanici ističu nerešene teritorijalne sporove, nedostatak interesa EU za članstvo Srbije i teškoće u ispunjavanju potrebnih standarda.

Ovi rezultati pokazuju da zabrinutost i skepticizam građana imaju i unutrašnje i spoljne razloge.

Ako bi se održao referendum, samo 33 odsto građana Srbije bi glasalo za članstvo u EU, dok 41 odsto veruje da bi članstvo donelo više koristi nego štete.

Printscreen: Newsmax Balkans

Građani Srbije smatraju da bi najveće prednosti članstva bile: otvorene granice i putovanje bez vize, potom finansijska podrška i borba protiv korupcije i kriminala.

Ipak, smatraju da bi Unija trebalo da ima značajniju ulogu u oblastima poput: zdravstva, borbe protiv korupcije i vladavine prava i razvoja ekonomije i trgovine. 

I pored svesti o potencijalnim prednostima, podrška ulasku u EU ostaje bez većine.

Komentari (0)