"Svaki izbor je doveden u pitanje": Zašto se u Srbiji ne ispunjavaju preporuke ODIHR za unapređenje izbornog procesa

Među najvažnijim preporukama je puna transparentnost i nezavisnost izbornog procesa, ali i razdvajanje javnih funkcija od partijskih aktivnosti, a prema rečima Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija, lokalni izbori koji su održani tokom prošle godine su pokazali da se izbori u Srbiji završavaju, ali zasad sa reformama koje stoje samo na papiru.

"Najveći problem je što u praksi vidimo, a praksa su lokalni izbori koji su održani u pet gradova i opština tokom prošle godine da ne samo da nema pozitivnih pomaka, već imamo pogoršanje situacije kada je reč o ključnim preporukama ODIHR, a to su one koje se odnose na sprečavanje zloupotrebe javnih resursa za vođenje kampanje od strane partija na vlasti. One su se u ovih pet mesta najčešće odvijale kroz vanredna asfaltiranja seoskih puteva, gradskih ulica kako bi se lokalna vlast dodvorila biračima", istakao je Nenadić za Newsmax Balkans.

"Svaki izbor doveden u pitanje"

Najviše nam zameraju što mi sve njihove zahteve čujemo, ali na delu ne primenjujemo.

S obzirom na to da očekujemo misiju Evropskog parlamenta čiji će članovi posetiti Srbiju, analitičar Duško Lopandić je naglasio da je vlast svesna da mora makar neke simbolične stvari da uradi kako bi se krenulo put promena.

"Koliko znam, nešto je rađeno na temu Zakona o biračkom spisku, tačnije o komisiji koja treba da se formira, ali najveći problem je izbor REM, jer to je jedna od preporuka koja ne samo da nije završena, nego se čini da ide unazad. To je nešto što ne možemo da predvidimo. Problem je u tome što bilo kakvi da su izbori sad u Srbiji, zbog zloupotrebe vlasti, svaki izbor je doveden u pitanje", rekao je Lopandić.

Marko Matić iz Centra za odgovorne medije naveo je u emisiji "Presek" da, ako Srbija iz godine u godinu dobija iste preporuke, a ušla je u izbornu godinu, to govori da se neuspešno sprovodi proces popravljanja izbornog sistema.

"Da li je to stvar političke volje ili nesposobnosti sistema, ali očigledno je da naše društvene i političke prilike ne idu u prilog poboljšanju izbornih uslova, jer kad nemate osnovni konsenzus o pravilima političke utakmice i borbe između vlasti i opozicije, onda je jasno da nemamo odgovarajuću atmosferu da sprovedemo ono što se od nas traži", pojasnio je Matić.

Nema zakonske odgovornosti

Prema njegovim rečima, politička odgovornost za neprimenjivanje ovih preporuka postoji u moralno-političkom smislu, ali zakonske odgovornosti nema.

"Kad govorimo ko je najodgovorniji za ovo što se dešava, to je svakako vlast. Parlamentarna većina je ona koja mora da obezbedi regularne izborne uslove. Nažalost, odgovornost postoji na opozicionoj strani, jer ako govorimo o svim ovim uslovima - da li je to sprečavanje funkcionerske kampanje, kontrola finansiranja, REM kao nezavisno telo, birački spisak, sprečavanje pritiska na birače, to se sve odnosi na tehničke izborne uslove, a da nismo ušli u sistematsku reformu izbornog sistema", konstatovao je naš sagovornik.

Matić je dodao da opozicija insistira da se poboljšaju oni uslovi koji njoj ne odgovaraju, ali se ne zalažu da čitava politička utakmica postane transparentnija, liberalna, da se omogući šire učešće novih političkih opcija.

"S druge strane, vlast ima sopstvene interese, ali ono što je ključni problem je da svi aktuelni politički akteri više gledaju kako da se dokopaju ili sačuvaju vlast, nego da se održi stabilnost društva i unapredi demokratski proces", zaključio je Matić.

Komentari (0)