Mrdić: Srbija će razmotriti primedbe Venecijanske komisije na pravosudne zakone

"Moja stranka i ja poštujemo mišljenje Venecijanske komisije. Naravno da ćemo da ga uvažimo. Na koji način će ono biti sprovedeno, to ćemo da odlučimo u narednom periodu", rekao je Mrdić za Tanjug i dodao da Venecijanska komisija ima veliki autoritet, ali da se dešavalo u praksi da nije svuda bilo ispoštovano njeno mišljenje.

Istakao je da će Srbija ekspertsko mišljenje Venecijanske komisije da poštuje u skladu sa interesima Srbije i Ustavom.

Naglasio je i da se ponosi setom pravosudnih zakona koje je sam pisao, a koji su nakon skupštinske rasprave usvojeni i stupili na snagu.

"To je po prvi put u proteklih 30 godina da su zakoni iz oblasti pravosuđa pisani u Beogradu, a ne po nalogu zapadnih ili nekih drugih ambasada. Dakle, na mene nije uticao niko ni sa zapada ni sa istoka, niti bilo koja strana sila, niti bilo koja ambasada", rekao je Mrdić.

Tužilaštvo dobilo podršku

Dodao je da je dobro što se Venecijska komisija u svom ekspertskom mišljenju o setu pravosudnih zakona složila sa onim što se tiče tužilaštva.

Naveo je da su upućene kritike Venecijanske komisije, poput onih koje se odnose na mandate predsednika sudova, naišle na razumevanje kod predlagača, ali da su određena rešenja zadržana kao opcija zbog pojedinih situacija u praksi.

Foto: ATAImages/A.K.

Prema njegovim rečima, mogućnost dobijanja drugog mandata predsednika sudova nije zamišljena kao redovno pravilo, već kao nužni mehanizam koji bi osigurao nesmetano funkcionisanje onih sudova u kojima trenutno nema adekvatnih kandidata za rukovodeće pozicije.

"U mom zakonu, vezano za zakon o sudijama, predsednici sudova mogu da dobiju još jedan, taj drugi mandat. Oni kažu: 'To ne treba'. Mi smo njima na nacrt mišljenja odgovorili: 'Uvažavamo vaš stav. Neće obavezno biti da predsednici sudova ostaju još jedan mandat, ali smo ostavili kao mogućnost, zbog određenih sudova gde se može dogoditi situacija da nema ko da bude predsednik, pa dok sudije same ne odluče ko će biti na čelu suda, da će on obavljati još taj jedan mandat'", objasnio je Mrdić.

Kada je reč o primedbama na međunarodnu saradnju tužilaštva, Mrdić je naglasio da uloga Ministarstva pravde u tom procesu ne predstavlja pritisak na rad tužilaca. Smatra da je neophodno da nadležno ministarstvo bude uključeno u procedure saradnje sa inostranstvom, po ugledu na modele koji već godinama uspešno funkcionišu u mnogim razvijenim pravnim sistemima Evrope.

"Pojasnili smo im da neće Ministarstvo pravde uticati na rad tužilaštva, nego da, po ugledu i u drugim razvijenim zemljama, prvenstveno evropskim, međunarodna saradnja tužilaštva ne može da se obavlja bez odobrenja nadležnog ministarstva, Ministarstva pravde", rekao je Mrdić.

Pojasnio je i razloge za promenu unutrašnje organizacije pojedinih pravosudnih organa, navodeći da je to direktna posledica porasta broja stanovnika, a primarni cilj je povećanje efikasnosti rada sudstva i tužilaštva.

Mrdić je naveo da je predstavnike Venecijanske komisije podsetio na član 107 Ustava Srbije koji definiše pravo predlaganja zakona i drugih opštih akata, odnosno omogućava narodnim poslanicama da predlažu zakone u Narodnoj skupštini.

"Srbija ima dovoljno vremena"

Prema njegovim rečima, nijedan od pravosudnih zakona nije menjan više od 20 odsto, a sve što je izmenio radio je na osnovu ranijih preporuka EU i Venecijanske komisije.

"Sve ovo što je vezano za pravosudne zakone su iskustva iz zemalja EU. Ništa nisam izmislio novo, nego sam uzeo u obzir kako funkcionišu u razvijenim zemljama Evropske unije i ostatka sveta, ali prvenstveno u zemljama EU", rekao je Mrdić.

Ukazao je da Srbija ima dovoljno vremena da analizira mišljenje Venecijanske komisije do sednice tog tela. Mrdić je rekao da je pre desetak dana uputio dopis Ustavnom sudu zbog blokade rada Visokog saveta tužilaštva, gde za pojedine odluke niko ne može da dođe do potrebne dvotrećinske većine, tj. osam od 11.

Foto: ATAImages/R.Z.

Govoreći o donošenju izbornih zakona, naveo je da je predložio da javno slušanje o njima bude od 27. do 30. aprila, ali da je, na zahtev opozicionih poslanika, ono pomereno od 4. do 7. maja.

Podsetio je i da je u prethodnih godinu i po dana održano desetine sastanaka Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, osam javnih slušanja, kao i da su uvažene sve preporuke ODIHR. Mrdić je istakao da se Srbija nalazi na putu u evropskim integracijama, ali i da ima svoj suverenitet.

"Mi jesmo za Evropsku uniju, ali kao što znamo, najveći broj država Evropske unije Kosovo i Metohiju gleda kao nezavisnu državu, a mi gledamo KiM kao deo Srbije. To ne znači da ćemo ući u sukob sa EU, nego imamo svoj stav", rekao je Mrdić.

Komentari (0)