Dezintegrisana integracija kosovskih Srba: "Po novac i lekove u Rašku, u enklavama kao u aparthejdu"

One su pored ekonomskog i praktičnog, imale i taj emotivni segment koji je ovdašnjem narodu ulivao nadu da nisu zaboravljeni, ostavljeni...

Mnogo izazova pritislo je kosovsko-metohijske Srbe, pre i posle 1999. godine, ali su ih sve stoički podnosili upravo zahvaljujući postojanju tih srpskih institucija, koje su za njih bile bedem očuvanja srpskog nacionalnog identiteta. Međutim, pod plaštom sprovođenja vladavine prava prištinske vlasti su krenule u akciju zatvaranja tih institucija, uz tvrdnje da su ilegalne i protivne Ustavu Kosova.

Po dolasku na vlast Samoopredeljenja na čelu sa Aljbinom Kurtijem kao premijerom, sever Kosova za Prištinu postaje prioritet, jer je trebalo srpski sistem zameniti kosovskim. U borbi protiv, kako su objasnili, šverca robe i drugih nelegalnih aktivnosti, Kosovo je većinu svojih policijskih snaga poslalo na sever, gde je trebalo da uspostave kontrolu, a lokalne Srbe nateraju da prihvate kosovski sistem. Ta integracija za Prištinu nije imala alternativu.

Srbi odlučuju da iskoriste za njih tada jedini moguć adut, a koji su koristili i ranije, da napuste sve institucije na severu. Potpuni bojkot značio je neposrednu predaju vlasti Albancima koji su simbole srpske državnosti zamenili kosovskim i time dodatno oslabili funkcionisanje institucija Srbije na Kosovu. 

Foto: Siniša Kostić

Cilj je promeniti stanje na terenu i obesmisliti formiranje Zajednice srpskih opština, koja je po sporazumu u Briselu morala da zameni sve srpske institucije na severu, ali i u ostalim sredinama gde su Srbi u većini. Srbi sada ostaju bez mnogih vitalnih usluga koje otežavaju normalan život i ne svojom voljom su primorani da prihvate određene kosovske usluge.

Ukidanje dinara, registarskih tablica, vozačkih dozvola, zatvaranja ekspozitura Banke Poštanske štedionce, prostorija Pošte Srbije i benzinskih stanica NIS je trebalo da pokaže da je Kosovo rešilo da mimo dogovora i jednostrano primenjuje "vladavinu prava".

"Poruka - živite u Srbiji, prespavajte na Kosovu"

Milica Andrić Rakić živi u Severnoj Mitrovici i aktivno se protivi akcijama kosovskih vlasti. Često je na ulicama grada kada u Severnu Mitrovicu dolaze prištinski zvaničnici i pištaljkom ih upozorava na veoma težak položaj Srba zbog njihovih odluka.

"Deo srpskih institucija je još u maju prošle godine fizički izbačen iz prostorija, ali to nije automatski značilo i njihovo potpuno zatvaranje. Trebaće vremena da se vidi koliko usluga je zaista sada potpuno nedostupno", kaže Milica.

Smatra da to smanjuje obim kvaliteta usluga dostupnih građanima i dodatno im otežava život jer se širi lista stvari za koje su upućeni na Srbiju.

"Ako vam treba keš morate u Srbiju, ako su vam potrebni lekovi morate u Srbiju, ako želite da pošaljete pismo morate u Srbiju. Ostaje da se vidi šta će biti sa uslugama matičnih službi, penzijsko-invalidskog fonda, socijalnih usluga itd. Kosovskim Srbima se na taj način šalje poruka da treba da žive u Srbiji i samo eventualno prespavaju na Kosovu", ogorčena je Andrić Rakić. 

"Običan čovek trpi posledice političkog haosa"

Darko Dimitrijević iz Goraždevca kod Peći ističe da se ljudi osećaju kao da žive u aparthejdu.

"Običan čovek trpi posledice svog tog političkog haosa, jer u političkom vakumu kakav trenutno vlada oni najugroženiji moraju čak do Raške da bi podigli penziju ili socijalnu pomoć. Ljudi ne osećaju blagodeti 'demokratije' u koju se kunu svi iz vlade Kurtija", dodaje Dimitrijević. 

Tvrdi da je zatvaranje institucija ukinulo i osnovne usluge koje je pružala Srbija. 

"Mnogi ljudi zato ispaštaju jer ne mogu da prijave svoje novorođeno dete, neki socijalni slučajevi ne mogu da sastave kraj sa krajem, jer moraju u Rašku da bi podigli novac. Mnogi danas iz Metohije nevini leže u zatvorima, jer ih optuže za ratne zločine čim pokušaju da povrate svoje kuće ili imovinu", zabrinuto kaže Dimitrijević.

"Napetost i neizvesnost u pogledu budućnosti"

Milena Zdravković iz Gračanice ocenjuje da zatvaranje srpskih institucija na Kosovu od strane vlasti Aljbina Kurtija ima poguban uticaj na Srbe koji žive na Kosovu. 

"Zatvaranje institucija kao što su opštine, Pošta, PIO, registarski centri i drugi servisi otežavaju pristup osnovnim uslugama koje su do sada bile dostupne kroz srpski sistem. Ovo znači gubitak administrativne podrške, što izaziva problema sa zdravstvenom negom, nabavkom lekova, obrazovanjem, finansijama i drugim esencijalnim uslugama, što su svakodnevne poteškoće", smatra Zdravković.

Srbi se na Kosovu osećaju nesigurno zbog manjka institucionalne zaštite i podrške, dodaje ona.

Foto: Siniša KostićKosovska policija

Sagovornici Nesmax Balkansa saglasni su da je zatvaranje srpskih institucija jedan od načina da se smanji prisustvo Srba na Kosovu, što će dovesti, ocenjuju, do političke radikalizacije i društvene polarizacije. 

Zaključuju da je ključni problem Srba na Kosovu to što su izloženi ograničenjima u ostvarivanju svojih prava, posebno u domenu kulturnog identiteta, pravosuđa i upotrebe svog jezika, što ih dodatno čini diskriminisanim.

Komentari (0)