"Čačanski mangup" Bora Đorđević: Neizbrisiv trag na rok sceni, generacije mladih odrastale uz njegove pesme

Bora Đorđević je bio pevač, tekstopisac, glumac, vođa puta u Bari, golman u pokušaju, večiti apsolvent FDU, pomalo i pesnik, sanjar, ali i večno crveno beo. Ostavio je neizbrisiv trag na domaćoj rok sceni, ali i na odrastanju generacija "pekara, lekara, apotekara i dama sa naslovnih strana".

Pravila pravila, da bi nas udavila…

Rođen je u Čačku prvog novembra 1952. godine. Još kao mali pokazao je interesovanje prema muzici, a prve korake ka ulasku u "legendu" napravio je sa nepunih 13 godina, kada je sa gitaristima Borkom Ilićem i Prvoslavom Savićem, te bubnjarem Acom Dimitrijevićem osnovao bend Hermelini.

Milena Đorđević

Burno detinjstvo proveo je u rodnom gradu. Đorđević i ekipa bili su uhvaćeni u jednoj od krađi, a u istražnom zatvoru proveli su sedam dana. Sud ga je oslobodio optužbi, ali je izbačen iz gimnazije. Od ukradenih vrednosti plaćao je muzičku opremu, jer za sreću i uspeh nekada nije bilo dovoljno "dva dinara druže".

Nastupao je sa brojnim lokalnim bendovima, a upravo u tom periodu imao je prilike da svira i peva rame uz rame sa budućim gitaristom grupe SMAK Radomirom Mihajlovićem Točkom.

U intervjuu za Rokomotivu Bora je opisao to vreme: "Radio Luksemburg, Stonsi, totalni entuzijazam, totalna zaraza rokenrolom! Svaka ulica u Čačku je u to vreme imala svoj bend. Jugoslavija je u to vreme imala treću scenu na svetu. Koliko autora, koliko kvalitetnih bendova smo imali tada".

Svanulo je jutro iznad crkve Svetog Marka…

Za njega je tada prvi put svanulo jutro iznad crkve Svetog Marka, jer se odselio u Beograd, kako bi tamo nastavio život, a 1970. godine je upisao Petu gimnaziju. Kazna se pretvorila u priliku, a prilika u nagradu, pa je dolazak u glavni grad Jugoslavije otvorio do tada neviđene mogućnosti.

Rad da bude mlad, Bora se oprobao i na "daskama koje život znače". Prijavio se na audiciju u Amaterskom pozorištu Dadov za predstavu "Isus Hristos superstar". Igrao je ulogu jednog od apostola, dok je Isusa tumačila još jedna “zvezda u usponu” Zlatko Pejaković.

Predstava se premijerno prikazivala juna 1972. godine na velikoj sceni Ateljea 212.

Iako, po nekima atipično za muzičare, Bora je voleo sport, a sedamdesetih se iskušao i na poziciji golama u FK Pekaru.

“Oprobao sam se kao fudbalski golman u FK Pekaru. Bio sam četvrti golman. Ubrzo sam napredovao do prve rezerve jer je treća zamena otišla u zatvor a druga u vojsku. Trener me je ubacivao u igru s vremena na vreme, ako ‘Pekar’ vodi sa pet prema jedan ili ako publika počne da skandira moje ime, jer sam često posle svirki i koncerata odmah ujutro imao utakmice”, rekao je Bora Đorđević u intervjuju za Zvezda TV.

Dur i mol spojili su se rane 1978. godine, kada Bora stupa u grupu Rani mraz. Kombinacija njega i Đorđa Balaševića nije bila dobitna, kako je i sam Đorđević istakao, pa saradnja nije dugo trajala.

Konačno, zvezde su se poklopile krajem iste godine. Bora Đorđević i bivši članovi grupe S.O.S osnivaju Riblju čorbu.

Bas je svirao Miroslav Miša Aleksić, gitaru Radislav Rajko Kojić, a bubnjeve Miroslav Vicko Milatović, a ubrzo im se priključuje i mladi gitarista Momčilo Bajagić Bajaga.

Okolnosti su se spojile sa inspiracijom i pravom ekipom, a "savršena kombinacija" otelotvorila se u fantastičnoj energiji. Prvi nastup okupio je brojnu publiku jula 1978. u Elmiru, pa u Sarajevu i Subotuci u decembru. Tada su predstavljeni singlovi "Lutka sa naslovne steane" i "On i njegov BMW", a nedugo zatim, sledeće godine, usledio je i prvi album pod nazivom "Kost u grlu".

Tiraž od 120.000 primeraka prvog albuma odmah je prodat, što govori u prilog vrtoglavom usponu Riblje čorbe.

Osamdesete su bile vreme kada su se "kovale" legende rokenrola. I kao zatišje pred buru, u mirnom moru države koja se polako gasila, Borina deca igrala su i pevala uz hitove sa albuma od "Mrtve prirode" do "Osmog nervnog sloma". Neki su i ostali tamo, ali je bilo mesta za neke nove klince...

Pogledaj dom svoj Anđele…

Naredna decenija donela je titulu prvaka evrope i sveta Crvenoj Zvezdi, ali izvan izolovanog "sportskog raja", buktio je rat.

Uprkos sivilu devedestih, Riblja čorba je stvarala i u periodu od 1990. do 1999. izdala četiri studijska albuma. Decenija prožeta ratovima i raspadom SFRJ okončana je bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije. 

Pesma koju je napisao Bora Đorđević "Pogledaj dom svoj anđele" ostaće upamćena kao simbol tog vremena, a slušaoci Radio Beograda proglasili su je za "Pesmu decenije".

Njegova karijera nastavila se I u narednom veku, sa šest novih albuma i bezbroj koncrata širom biivše Jugoslavije.

Tokom karijere napisao je i nekoliko zbriki pesama, a njegova dela prenose se u vidu tekstova i kroz hitove brojnih drugih istaknutih muzičara, poput Zane, Zdravka Čolića, kao i mnogih drugih.

Godine su prolazile, sastavi su se menjali, Bora se odselio u Sloveniju, ali je Čorba ostala na istom mestu, čekajući da svane ispred crkve Svetog Marka. U to večno svitanje je otišao i on, dok su čistači u žutom prali ulice, a parovi iz parka se vukli kući….

Komentari (0)